Nade i strepnje

Ostale su sad samo formalnosti za članice Unije. Hrvatska svoje izjašnjavanje, međutim, nije izvela sa nekim preteranim entuzijazmom, i to je malo pokvarilo opšti utisak. Ne, međutim, i sve ostalo.

I dok su se juče u Zagrebu sabirali utisci, i slegala osećanja, profesorica Pusić kao ministrica vanjskih poslova već je u Briselu šarmirala svoje novo društvo evropskih šefova diplomatija. Ta činjenica – da je ona u ime Hrvatske tamo – ipak je jedina suštinska. Ostalo su političke legende. I to da li referendum sa manje od pedeset posto izašlih ima legitimitet, i to da li je vlada požurila sa izjašnjavanjem pre nego što je pristupila neizbežnim, a nepopularnim merama, i to, najzad, da li je kampanja „za“ katkad prelazila granice fer propagande.

U referendumskom procesu Hrvatska je delovala mnogo više podeljena oko Evrope nego što to ona faktički jeste. Nacionalni konsenzus oko pristupanja odavno je bio postignut, i hrvatska elita nije se oko toga dala smesti. Problemi su se nalazili u dubini hrvatskoga društva, koje je tradicionalno podozrivo prema svemu što nadilazi hrvatsku samobitnost. Nema sumnje da je tome doprinela i aktuelna kriza Unije, i gubljenje perspektive. Ali, Hrvatska je to pregrmela u nedelju, i otvara novo poglavlje svoje povesti, u kojem je više nade nego strepnji.

Srpska javnost, sklona – kad je Zagreb u pitanju – preterivanjima na ovu ili na onu stranu, ovoga je puta uglavnom stala u liniju sa hrvatskim evroentuzijastima. Kolo je poveo Dodik koji je Hrvatima snažno preporučio Uniju. Ovde se nije uzimalo u obzir čak ni to da je Srbija u referendumskoj kampanji obema konfrontiranim grupama često služila ako ne baš kao strašilo od kojeg valja bežati, a ono kao marker koji će označiti civilizacijsku i drugu različitost. Ta, dakle, ničim izazvana velikodušnost ovdašnje publike postala je jasnija kad je Tadić promptno uputio čestitku zapadnim susedima.

Radio je malo marketing regionalne sloge, bez obzira na to što je reč o nesumnjivo pozitivnom državničkom gestu. Ton toga gesta nadilazi, međutim, realni nivo današnjih odnosa Srbije i Hrvatske, i liči kao da dolazi iz jedne poželjne budućnosti više nego iz vrlo složene sadašnjosti. Upravo na toj budućnost nastaviće da se radi, po svemu sudeći, bez oklevanja i gubljenja vremena. Šefica hrvatske diplomatije očekuje se, tako, krajem ovoga meseca u Beogradu, a Tadić i Josipović imaće čak dva susreta u februaru. I to bi mogao biti jedan od prvih efekata hrvatskog nedeljnog izjašnjavanja za Evropu.