(Ne)rad nedeljom

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. a i vi bi mogli ostati bez oglašivača

   1. A ti bez sendvica. Ne brini ti za Danas, oglasavali bi se svi, nego neki ne smeju. Ali biceeeeee

   2. Gospodo evo još jedne teme koja nam je servirana i naravno data prilika da se pljujemo i vređamo.Šta je sporno,neka radi i nedeljom ko hoće.Po zakonu zna se koliko se sati može raditi u toku nedelje,meseca…koliko se plaća radniku za prekovremeni rad,rad praznikom…pa lepo neka se svaki poslodavac sračuna,preračuna i ponaša kako misli da mu je najisplativije ali opet sve po slovu zakona.Za prekršioce,drastična kazna i to je sve vrlo prosto.

2. Nema ni razloga ni osnova da država zabranjuje ljudima da rade, sve kada nikome ništa ne bi bilo potrebno nedeljom. Umesto da pokuša da se makar malo upristoji u domenu koji već kontroliše, zarozana država bi još ingerencija za svoju „narodnu republiku“!…

3. Slatko me nasmejao ovaj komentar…
   „Šta je sporno,neka radi i nedeljom ko hoće.Po zakonu zna se koliko se sati može raditi u toku nedelje,meseca…koliko se plaća radniku za prekovremeni rad,rad praznikom“
   A gde se to moliću lepo poštuje?
   Jedine oaze su državne firme a nema državnog trgovačkog lanca…
   Znate, ovde je recimo zakonom odredjena i neka minimalna cena rada koja se, po nekoj logici i zdravom razumu odnosi na minimalnu cenu rada za redovan rad a većina privatnih poslodavaca iskoristi rupu u zakonu koja dozvoljava da se cena rada odredi kolektivnim ugovorom gde se smenski i noćni rad unapred obračuna u cenu rada i praktično to znači da recimo neko radi ceo mesec isključivo noćne smene i za to dobije 3-4% iznad minimalne cene rada a po zakonu noćni rad treba biti plaćen znatno više…
   I takodje, statistika… navodite u tekstu da je prosečna cena rada u trgovini 46.500!
   Moguće da statistika tako kaže jer se tu saberu sve plate, od vrha menadžmenta nekog trgovačkog lanca do raznoraznih menadžera i direktora preko poslovodja do onih radnika u prodavnicama koje svi uglavnom vidjamo a niti jedan ni u jednom trgovačkom lancu u Srbiji, sa sve noćnim radom tamo gde rade, nema više od 36-37000 RSD a ko ne radi noćnu, vrti se na minimalnoj ceni rada.
   Ne postoji nikakva zaštita, čak ni ona minimalna, zakonski obavezna.
   Dalje, znate li nekoga ko radi u nekom velikom lancu ili posebno kod privatnika a da ima dva dana slobodna nedeljom odnosno 40 radnih sati nedeljno?
   I uopšte se ovde kod nas ne radi i nije radilo o nekom kao obavezno slobodnom danu za zaposlene u skladu sa našom kao hrišćanskom tradicijom i opredeljenjem, briga njih za to nego o jednoj zavesi za ovaj ludi narod da se oko nečega zamlaćuje jer zna se da velikima to ne ide u prilog a do sadašnja praksa ih ništa ne košta!
   I takodje, jedna mala digresija, oko „turističkih gradova“ gde je nešto kao prilagodjeno…
   Eto Beča, složićemo se da nam je to najbiliža velika, prava i tradicionalna turistička sredina.
   Je li bio neko tamo?
   Jeste li probali da i tokom radnih dana kupite nešto u nekoj od mnogobrojnih brendiranih radnji recimo u 7 predveče? Čak i na Štefan ili Karl placu?
   A probajte nedeljom…
   Ili da svratite u neku prodavnicu prehrambene robe? Moćete samo u prodavnice jednog lanca jer one rade do 22, ostali rade do 19.30-20h… I nedeljom ne rade.
   Ili produžite do Minhena…
   Da, ima specijalizovanih prodavnica koje rade i nedeljom ali koji je procenat od ukupnog broja i gde su smeštene? I to poslodavce dodatno košta tako da se za tu opciju odlučuju samo oni koji prometom mogu to da opravdaju.
   Nije kao u Srbiji pa da ih nekošta ništa.

   1. I ovde su svi, ili zaboravili ili se prave blesavi… mislim na one iole starije.
      U bivšoj Jugoslaviji, koja sigurno nije radno vreme odredjivala na osnovu hrišćanskih ili bilo kojih verskih smernica, nedeljom prodavnice nisu radile a subotom su radile samo prvu smenu.
      Postojao je samo izuzetak za odredjene veće ili velike prodavnice prehrane pa su i nedeljom radile do 10.30…
      Ko se ovde pojavi recimo sa Zvezdare a ima 45+ godina neka se seti, na celom potezu od Djerma do Cvetkove pijace, nedeljom su radile, do 10.30, Pekabeta u Čingrijinoj, C-market na Cvetkovoj pijaci, Jabuka na uglu Batutove i Bulevara, Jabuka dole na Djermu i to je to…
      Pa smo svi bili živi i zdravi i opskbljeni.

      Hajde malo da se uozbiljimo, pitanje plata i radnog vremena kod nas nije već godinama stvar ekonomske isplativosti, ima mesta za veće plate, već stvar ponude posla i potražnje koja je bila u velikoj nesrazmeri dugo godina ali realno, više i nije toliko već navika poslodavaca da skidaju kajmak i inertnosti zaposlenih koji bi samo da „ne talasa i da ne bude nešto gore“ ali i to vreme polako prolazi…
      Kada šetate recimo Beogradom, koliko primetite onih natpisa na izlozima, „traži se radnik… potreban radnik“ i polako, ili će se ići na zatvaranje zbog pomanjkanja radne snage ili na onu bolnu opciju za poslodavce, da se ipak primanja podignu na realaniji osnov…

      Problem je unutršnjost Srbije… mala mesta na marganima ove naše lepe zemlje…
      Kad sam video i čuo, isprva nisam mogao da verujem ali mi par njih potvrdilo, po malim mestima postoji praksa unazad 15-ak godina da zaposleni vraćaju deo i te minimalne plate poslodavcu!
      Da, upravo tako, eto recimo sad su utvrdili minimalnu cenu rada na trideset hiljada i nešto sitno preko i vi regularno potpišete isplatni listić a dobijete 22.000 ili 24.000 ili koliko ste se već dogovorili ili pristali a u onim slučajevima da je poslodavac baš hteo da Vam izadje u susret i bude „korektan“, čak Vam i uplati na račun, da bi mogli da imate čekove, kartice, dozvoljeni minus ili najčešće kredit a vi mu onda lepo vratite razliku na ruke…
      Eto miline, em lepo oprane i čiste da ne mogu biti čistije pare em od sebe napravite roba jer ste se sa druge strane upleli u neki kredit koji Vam ionako vuče pola od one realne plate koju imate i onda samo ćutite i trpite, „samo da ne bude gore“.
      A onda smo svi više nego ogorčeni „sendvičarima“ i onim što za „dnevnicu“ od 1.000 ili 1.500 idu kojekuda…
      Bilo bi lepo da se neko od novinara, neke od novina stvarno pozabave životima običnih malih ljudi u malim sredinama jer koliko god Beograd bio veliki i najveći, tu je ipak samo 1.600.000 od blizu 7.000.000 koliko nas ima.

      Predaleko odoh neko bi rekao ali sve je to itekako u vezi…

      1. I zato mi je još smešniji onaj komentar s’početka…

         „„Šta je sporno,neka radi i nedeljom ko hoće.Po zakonu zna se koliko se sati može raditi u toku nedelje,meseca…koliko se plaća radniku za prekovremeni rad,rad praznikom““

         Koji ono beše film, Leka glumi lokalnog šefa milicije pa dočekuju kao predsednika a dodje njegov brat iz amerike i kao svaki naivan amerikanac započne razgovor sa ocem, što kao jeliti trpite to, što ne izaberete šerifa… 😉
         A odgovor koji mu otac da,
         „Jesi li ti pao sa kruške?“

         Ovde se svi prave kao da su pali sa kruške.