Vučićev mitingaški nastup uz siktanje na strance, što je na noge diglo naprednjake i nagnalo ih da uzvikuju „Aco, Srbine“, uz podsmeh opoziciji bez podrške i glasova i njenim zahtevima za fer izborima, još jedna je inspiracija za mržnju onima koji slepo veruju vođi i među opozicionim liderima vide samo izdajnike, lopove, tajkune i kriminalce.

No ni oni koji se vođi ne pokoravaju, a u vlasti vide mafiju koja je pokorila državu, neće ostati imuni na takve reči. Konfrontacija dveju strana se pumpa a podeljenost društva jača i pretvara se u suprotnosti koje se ne privlače.

U ovakvim uslovima, gde postoji jedan tužilac, sudija i jedna istina, izlaz je u bojkotu narednih izbora kao otporu tom ludilu, smatra Dragan Đilas, čija je Stranka slobode i pravde, takođe u nedelju, potvrdila odavno donetu odluku o neizlasku na izbore. Izgleda jednostavno ali nije, jer su i protivnici vlasti podeljeni. Možda su i više međusobno udaljeni nego što su udaljeni od vlasti, i to baš oko svrhe i ishoda tog bojkota.

Upitno je i njihovo buduće jedinstvo i zajednička odluka o ignorisanju glasanja, pogotovo jer je mnogo neotkrivenih karata onih koji se broje kao opozicija a nisu za bojkot. Oni će, ma kako malu podršku uživali među građanima, odigrati najvažniju ulogu kada se bude procenjivalo jedinstvo bloka koji pretenduje da sruši Vučića. A ta simbolička procena jedinstva značiće puno kad se građani budu odlučivali izaći i glasati ili ostati kod kuće.

Ako je istina negde na sredini, kako je rekao evropski parlamentarac Dejvid Mekalister, tokom posete Beogradu objašnjavajući udaljenost vlasti i opozicije, onda je potrebno da obe strane povuku po jedan korak unazad, vlast možda i dva, kako bi došlo do zrelog demokratskog konsenzusa. Hoće li je stranci u tome pogurati, ostaje da se vidi. Do sad su pokazali da su majstori ignorisanja.

Povezani tekstovi