Nijedna televizija sa nacionalnom frekvencijom, niti i jedan javni servis nisu prekinuli program na pet minuta juče u podne, čime se nisu priključili međunarodnoj simboličkoj akciji „Pet minuta gromoglasne tišine“.
Jedina televizija u Srbiji koja je osvetlila čast profesije bila je regionalna kablovska televizija N1. Povodom 3. maja, Svetskog dana slobode medija, i medijska udruženja u našoj zemlji pozvala su na kratko prekidanje programa kako bi se ukazalo na sve teži položaj novinara u zemlji i svetu. RTS1 i 2, RTV, B92, Pink i Happy, neometano su puštale svoje sadržaje u vreme kada je trebalo da pokažu solidarnost sa kolegama.
Možda ova činjenica najbolje oslikava medijsku scenu Srbije. Jer, „gromoglasna tišina“ trebalo je da ukaže na težak materijalni položaj novinara, na pritiske kojima su svakodnevno izloženi, na cenzuru i autocenzuru, pa i na činjenicu da im je često „glava u torbi“ kada časno i pošteno rade svoj posao. Analizirajući pet najjačih televizija sa nacionalnom frekvencijom, i običan gledalac može da dođe do zaključka zašto svaka od njih nije prekinula program. TV Happy je, kao što joj ime kaže, srećna sama po sebi, zadovoljna rijalitijima sa visokom gledanošću i njih se problemi novinara ne tiču. Pink je dobar sa svakom vlašću, sa aktuelnom posebno, te oni i ne razumeju sa čime bi trebalo da se solidarišu. Teško da shvataju i koncept novinarstva.
Kod javnih servisa je, pak, posredi nešto drugo. Ono o čemu novinarska udruženja i brojni medijski poslenici uporno govore proteklih godina – autocenzura. Teži i perfidniji oblik cenzure. Niko RTS-u i RTV-u nije zabranio da prekinu program na pet minuta. Ali činjenica da ih aktuelni premijer stalno proziva i kritikuje, vazda nezadovoljan njihovim programom, informativnim emisijama, minutažom posvećenoj njegovim aktivnostima… jasno je da su urednici ovih televizija sami odlučili da se dodatno ne zameraju Aleksandru Vučiću tako što će mu poručiti da novinari rade pod pritiskom. Vlasti, pre svega. U slučaju Srbije, pod pritiskom jednog čoveka.
Ne trebaju nama Reporteri bez granica, evropski parlament i komisije, niti bilo koji inostrani zvaničnik, da ukazuju u kakvom stanju su medijske slobode u Srbiji. Dovoljno je bilo ono što smo juče videli na nacionalnim televizijama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
