Nije se desilo u Srbiji

Za sada se nisu dogodili u Srbiji. Da li ste čuli da su se neki od ovih slučajeva dogodili u Srbiji? Ne. Niste. I neće se dogoditi. Apsolutno sam siguran da nešto moramo da uradimo, jer je jedan deo naših medija i građanskog društva iz nekog razloga nezadovoljan. Ja sam spreman da ih saslušam i da vidim šta možemo da uradimo kako bismo prešli preko različitih mišljenja i da vidimo šta možemo da uradimo kako bismo seli zajedno i pronašli najbolja rešenja za sve. Ali molim vas, kupite sutrašnje novine i kažite mi da li je iko sem mene više izložena napadima“. Ovo je citat iz intervjua predsednika Srbije za Juronjuz, TV kanal, sa sedištem u Lionu, koji je zvanični servis za vesti u Evropi. Citat koji sadrži zgusnute „vučićizme“, odnosno kontradiktorne izjave kakve mi stalno slušamo od Aleksandra Vučića.

Rečenica „za sada se nisu dogodili u Srbiji“, treba da pokrije da se ubistva novinara jesu događala u bliskoj prošlosti. Dalje, „spreman sam da saslušam“ deo medija i građanskog društva – i tu smo spremnost već gledali. I to ne samo ove zime kada je Vučić zvanično proglasio dijalog u društvu Srbije o Kosovu, otvorenim, već pre tačno tri godine, kada se on susreo sa tadašnjim zaštitnikom građana Sašom Jankovićem, a potom i sa predstavnicima nevladinih organizacija. Janković je kasnije ispričao i da je Vučić u prvoj fazi svoje vladavine bio raspoložen za saradnju sa Kancelarijom zaštitnika građana, naročito po pitanju ljudskih prava albanske manjine na jugu Srbije. Dalje, Vučić se u novembru 2016. obratio i na međunarodnoj konferenciji o stanju medija u Srbiji koju je upriličio Medijski forum Jugoistočne Evrope u Beogradu. Događaj je ostao upamćen po tome što su pojedini novinari napustili skup tokom Vučićevog obraćanja. Svejedno, međutim, Vučić kao i vrh njegove Srpske napredne stranke, imali su dosad prilika i dok je on bio premijer i sada dok je predsednik, da zaista nešto i zaključe i preduzmu u odnosu sa medijima i civilnim društvom. Međutim, njima to očigledno nije cilj, osim u smislu da osiguraju svoju autoritarnu vladavinu. A u takvom načinu vladanja samo je pitanje okolnosti i trenutka kada može doći do nasilja prema neistomišljenicima.