Svima je jasno da po prvi put možda u pet godina naprednjačke vlasti, potres nije veštački izazvan Vučićevim marketinškim potrebama. Kao što je svima jasno i da, ukoliko se Nikolić kandiduje, ništa više neće biti isto. Ni za vlast, ni za opoziciju.

Posmatrači scene ubeđeni su da potres ogoljuje tri nivoa vlasti SNS. Na prvom je strani uticaj – i iz tog ugla Nikolić kao proruski kandidat ne može mirno da ode u političku penziju sve i da hoće. Pitanje je da li se Nikolićeva pozicija kao proruskog političara može kompenzovati recimo dolaskom Ivice Dačića na premijersko mesto. Na drugom nivou se otkriva duboka politička nesposobnost naprednjaka za kompromis. NJima su puna usta stabilnosti Srbije, ali samo kao izgovor za ličnu dominaciju, isto kao što im je 90-ih patriotska retorika služila za pokriće ličnih vlastodržačkih i materijalnih apetita.

Treći nivo, koji je eksplodirao na društvenim mrežama, tiče se apsurda da Srbija 17 godina posle odlaska Slobodana Miloševića sa vlasti, na predsedničkim izborima može da bira između Vučića, Nikolića i Vojislava Šešelja. Pri tome ima jedna zanimljiva pravilnost – ne samo, što su već svi uočili, da se vlast u Srbiji menja na predsedničkim izborima, već i da odlazeći predsednik ključno utiče na to ko će mu biti naslednik. Tako je Milošević smatrao da mu Vojislav Koštunica nije opasnost, kao što je sličnu procenu imao i Koštunica za Borisa Tadića, a ovaj mislio da uvek može da pobeđuje Nikolića.

Sada, učešćem Nikolića, drugi predsednički krug je gotovo izvestan, i nemoguće ga je izbeći bez neke velike izborne manipulacije koja bi izmamila opoziciju na ulice. A drugi predsednički krug je čudo u Srbiji, ko god da u njemu uđe protiv Vučića.

Toga je i sam Vučić svestan – njegov nastup u utorak uveče na RTS bio je bleđi u odnosu na raniju samouverenost, i on je prvi put pokazao jedva vidljivu nesigurnost. Koliko god da će kampanju voditi sa premijerske funkcije i brutalno koristeći medijsku dominaciju, šanse za njegovu tranziciju na Andrićev venac nisu tako izvesne kao da su se on i Nikolić zajedno pojavili dignutih ruku na Sretenje. Pre ili kasnije priroda neke vlasti uvek počne da radi protiv same vlasti, a priroda naprednjačke je takva da treba uzeti sve što se može uzeti. Pa da vidimo, kako će se, što bi rekli hrvatski mediji, ludnica sa predsedničkim izborima u Srbiji dalje odvijati.