Naime, KudeS je u poslednjih osam godina revitalizovao gotovo zaboravljeni i skrajnuti ivanjički festival, oživeo ga, osvežio, umio i vratio mu (nušićevsku) suštinu – a to je kroz humor kritika svih naših naravi, mentaliteta, mana, često najbolje izraženih u temi vlasti. Da li je onda bilo neobično što su učesnici tog festivala upućivali kritike na račun sadašnje vlasti? Pa, nije. Da li je bilo neobično što su neki od njih bili Zoran Kesić i njuzovci? Pa nije. Da li je bio neobično što je u to isto vreme na lokalu SNS? Normalan odgovor u normalnoj zemlji sledio bi niz i glasio – „nije“. Ali, nažalost, jeste. I ta „neprirodnost“ brže je bolje ukinuta. Kao onomad kad su lokani moćnici hteli da zabrane izvođenje predstave „Crvena. Samoubistvo nacije“, na primer, što im, na sreću nije uspelo, ili nedavno predstave posvećene Marčelu, što im je, nažalost, uspelo. Sve to, najčešće, jer su „veći katolici od pape“ pa pre nego što bi (možda) naredba stigla sa „vrha“, čuvajući brižljivo i poltronski svoje pozicije, oni sami ukinu svako sumnjivo lice i delovanje.

Slučaj u Ivanjici rečitiji je i specifičniji. Tamo vlast gradsku, lokalnu manifestaciju otima upravo od onih kojima pripada – građana, optužujući ih za nenamensko trošenje novca, čiji im je minimalan deo ona dala, da bi u sopstvenoj režiji izdvojila iz budžeta duplo više od novca za koji je optuživala KudeS da ga rasipnički troši. Obrazloženje je da će „njihov“ festival biti bolji, a verovatno i „brži i jači“, kako su duhovito u svom saopštenju primetili KudeS-ovci.

„Mene samo zanima šta će ta nova avgustovska Nušićijada da ponudi od satire i koji su to satiričari. Nije li osnovni zadatak satire i kućno vaspitanje satiričara da udara na one koji odlučuju o sudbini građana kakogod se ti zvali – kraljevska porodica, ministri iz doba Nušića ili je to današnji režim ili sutra neki drugi režim koji dođe“, postavio je pitanje u ime svih nas Kesić i dao odgovor: „Za sve se nađe rezerva ili imitacija. Mi živimo u imitaciji života. Oficijelna politika ovog režima je laž i mi u tome živimo. Oni će naći i neke lažne satiričare, lažne umetnike, lažne humoriste, aforističare. Nema nikakvih problema…“