Na zahtev Grada Beograda, Ministarstvo finansija je nedavno usvojilo „mišljenje“ da poslodavci ubuduće moraju da dokazuju da je novac namenjen za gradski prevoz koji se isplaćuje zaposlenima zaista za to iskorišćen, a ne u neke druge svrhe.
To je građanima Beograda saopštio zamenik gradonačelnika Goran Vesić. Ideja Grada, koju je predočio Vesić, jeste da se od 200 ili 300 hiljada onih koji ne plaćaju karte za prevoz bar 100.000 natera da te karte plate. Tako bi, kako je rekao, godišnje kupovali 180 autobusa. Poslodavci bi tako kupovali pretplatne karte ili bili dužni da kod sebe imaju svaki račun za gorivo ili dnevnu kartu u slučaju da im Poreska zakuca na vrata. Stručnjaci za radno pravo tvrde da ovakav potez gradske vlasti nije u skladu sa Zakonom o radu. Odnosno, podsećaju da niti je mišljenje Ministarstva obavezujuće niti u Zakonu o radu piše da poslodavac mora da kupi kartu zaposlenom. Ono što mora, po Zakonu, jeste da radniku obezbedi prevoz do posla ili nazad. I tu se svo moranje završava. Kako će to da uradi, to je više stvar između poslodavca i zaposlenog. Priča u kojoj za ideje gradskih čelnika nema mesta.
To što je Bus Plus u buli, a GSP Beograd preduzeće koje predugo opstaje na donacijama grada, zaista ne bi smelo da bude problem ljudi koji rade i žive u ovom gradu. Da ne pominjemo da ne bi trebalo da bude problem onima koji na posao odlaze peške ili biciklom. Šta sa njima? Hoće li oni morati da dostave poslodavcu račun za izlizane đonove ili zakrpljene gume?
Vesić nam je i na to odgovorio. Kaže, oni koji idu peške ili biciklom mogu da se odreknu prava za naknadu za prevoz. I ne samo da mogu, nego moraju. Da li je moguće da jedan pravnik ne zna da pravo koje imate valjda niko ne može da vam oduzme. A Zakon kaže da imate pravo na naknadu. I dok Beograd svoje građane tera da se odriču naknade za prevoz ako do posla pešače, onima u Londonu koji dolaze na posao biciklom i peške sleduje dodatak na platu koji je dvostruko veći od prosečne plate u Srbiji.
Koliko će Grad istrajati u svojoj zamisli, znaćemo brzo. Možda je ovo samo pokušaj „zastrašivanja “ poslodavaca ne bi li se dopunili budžeti gorepomenutih grcajućih preduzeća. Pa ko se upeca. U svakom slučaju nezakonito je i bezobrazno terati ljude koji rade za minimalce da se odriču 3.000 dinara za prevoz ili odlučivati umesto njih kako će i čime da idu do posla.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
