U istoriji SAD, samo jednom predsedniku je pošlo za rukom da na tu funkciju bude reizabran pri nezaposlenosti višoj od sedam odsto – osrednjem bivšem glumcu Ronaldu Reganu. Pošto je čar novog odavno izbledela, izgledi aktuelnog američkog predsednika Baraka Obame da Reganov iznimni uspeh ponovi u novembru pri američkoj stopi nezaposlenosti od preko devet odsto smatraju se mizernim.
Juče se u Jelisejskoj palati francuski predsednik Nikola Sarkozi sastao sa predstavnicima francuskih sindikata i poslodavaca u nameri da se tri meseca pred predsedničke izbore saglase sa hitnom poreskom reformom i reformom tržišta rada, koje bi bile primenjene posle izbora, a po modelu koji je Francuska dosad odbacivala kao za nju neprikladan, a u biti je – nemački.
Uključujući i spasonosnu ideju da je bolje da dva radnika rade na jednom radnom mestu četiri radna sata, nego da jedan radi puno radno vreme, a drugi bude nezaposlen. I ovom rešenju se ima zahvaliti što je nemačka nezaposlenost usred krize rekordno niska. Stopa nezaposlenosti u Francuskoj je 9,7 odsto, a ozbiljno se procenjuje da će već ovog proleća preći simbolički, a socijalno i politički opasan prag od 10 odsto. Ove bi brojke, ocenjuju francuski analitičari, mogle da zapečate i izglede Nikole Sarkozija da se u maju izbori za ostanak na funkciji francuskog predsednika. I SAD i Francuska imaju predsedničke sisteme, tako da su Obama i Sarkozi direktno odgovorni za rezultate izvršne vlasti.
Trenutna stopa nezaposlenosti u Srbiji je 23,7 odsto. Parlamentarni izbori se očekuju najkasnije u maju. U poslednjih deset godina stopa nezaposlenosti je neprekidno rasla, a broj zaposlenih se smanjivao, sem tokom dve godine – 2005. i 2006. I što je još indikativnije drastično je padao broj zaposlenih u prerađivačkoj industriji, a povećao se jedino u javnim službama i obrazovanju. Izuzimajući prve dve-tri godine posle petooktobarskih promena, kad su se političari i analitičari iživljavali pričama o viškovima radne snage u našim preduzećima i gubitnicima koji se protive otkazima, nije bilo predizborne kampanje tokom koje se nismo naslušali genijalnih ideja kako će „svi sve da nas zaposle“.
Verovatno nas čeka još jedan ciklus bajki koje će narod motivisati da izađe na birališta. Navodno je Međunarodni monetarni fond našim genijalnim izumiteljima nametnuo stav da nezaposlenost nije ekonomska nego socijalna kategorija. Tako je tretirana sve dok nije prešla prag posle koga gotovo nema povratka, odnosno dok se nisu približili izbori.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
