Ovih dana uveliko traje vaganje pluseva i minusa oko dileme kada bi trebalo da se održe izbori za predsednika Republike. Redovan termin im je u kasnu jesen, ali pre oko nedelju dana iz DS je procurila vest da se ozbiljno razmišlja o njihovom spajanju s parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim ovog proleća.
Boris Tadić je, odgovarajući na pitanja novinara prošlog petka, kazao da „nije imao vremena“ da se bavi tom temom, ali da je spreman da je „razmotri“ ako se narednih dana u „javnoj debati“ pokaže da bi to bilo „u nacionalnom interesu“.
Ove znake navoda koristimo ne samo da bismo pažljivo parafrazirali predsednika, već i zbog sumnje da je u tom obraćanju bio potpuno iskren. Naime, prema svim saznanjima, što zvaničnim (izjava šefa vojvođanskih demokrata Dušana Elezovića), što nezvaničnim (iz samog vrha centrale DS), pitanje predsedničkih izbora prisutno je na Andrićevom vencu već mesecima. To i ne čudi. Može Tadiću ko hoće da zameri štošta, ali brzopletost nikako. Ima tu i pravnih nedoumica poput – da li bi morao da podnese ostavku (izgleda da bi) i kako definisati valjano obrazloženje za taj čin.
U slučaju odluke o spajanju svih izbora, što ćemo znati najkasnje do utorka, 13. marta, čini se da će mantra biti da Srbija ne može sebi da dozvoli „godinu koju su pojeli izbori“. Jer s parlamentarnim na proleće, a predsedničkim krajem godine (najkasnije održavanje 15. januara), zahtevni poslovi pred novom vladom u 2012. bili bi potisnuti konstantnom političkom kampanjom, što znači da bi privredni oporavak, ekonomski razvoj i ispunjavanje uslova za početak pregovora o pridruživanju EU bili ozbiljno ugroženi. Ne kažemo da je to baš „cela istina“, ali naslućuje se da bi takva mogla biti Tadićeva bazična argumentacija.
I tu dolazimo do političkih dilema. Stranke se takmiče na izborima da bi pobedile ili suštinski uticale na krojenje državne politike. Samim tim, element partijskog interesa i te kako je prisutan i pri donošenju odluke o raspisivanju izbora. Reklo bi se da je njihovo spajanje pre svega u interesu stranaka s dominantnim predsedničkim kandidatima. A to su Tadić i Nikolić. Zbog toga je razumljiva nervoza SPS, LDP, URS, SRS… Napravili su strategiju za jedno i onda u poslednji čas ispada da DS (možda) planira nešto što drastično menja fokus i izgled kampanje.
Od pomenutih „manjih“ stranaka, Ivica Dačić jedini bez ikakvih problema programske i oportune prirode može i s Tadićem i s Nikolićem. Sudarom dvojice najjačih zapravo bi on mogao najviše da se okoristi. Verujemo da u DS i o tome razmišljaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
