„Ravnopravnost“

Jedini koji se udostojio da se lično zahvali i pozdravi naše sportiste jeste predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Međutim, najbolji srpski paraolimpijci odlučili su da nepravdu isprave, tako što su sami organizovali druženje sa navijačima u centru Beograda. Takođe, uspesi Željka Dimitrijevića, Tanje Dragić, Draženka Mitrovića, Zlatka Keslera, Borislave Perić Ranković i drugih imali su mnogo manju medijsku pažnju, posebno kada je reč o prenosima na Javnom servisu.

Podsećanja radi, srpski olimpijci su pre nepunih mesec dana „zaslužili“ nezaboravan doček ispred Skupštine grada iako je ukupno 115 takmičara osvojilo samo četiri medalje. Pritom, u domaćim medijima gotovio da nije bilo mesta za bilo kakve druge sadržaje, ne samo sportske.

Nakon ovih sramnih dešavanja, pitanje je ko će iz gradske vlasti ili iz nedavno formirane vlade smeti ponovo da priča bajke o ravnopravnosti kada je reč o osobama sa invaliditetom (OSI). Upravo su ti isti vodeći političari ovog leta u prljavoj borbi za glasove na izborima, obilazili udruženja i bolnice obećavajući osobama sa invaliditetom „kule i gradove“. Međutim, u praksi stvari izgledaju drugačije. Nažalost, tako je samo u Srbiji. U svim zemljama u regionu OSI imaju mnogo veća prava i bolje uslove za svakodnevno funkcionisanje. U uređenim državama na Zapadu o ravnopravnosti se više i ne govori. To je nešto što se podrazumeva. Tako je bilo i u Londonu, gde su Olimpijske i Paraolimpijske igre u svakom pogledu bile jednake po važnosti.

Možda će uspesi paraolimpijaca i nepravda koja im je učinjena skrenuti pažnju i uticati na rešavanje ovog ozbiljnog problema kada je reč o OSI, ali je mnogo verovatnije da će se o istoj temi pričati samo na nekoliko dana.