Reklamna paljba

Kao njegov junak koji, nakon meseci ćutanja u ratnom Sarajevu, po prvi put progovara kada pređe reku i susretne se sa Karadžićevim opsadnicima tražeći da puca u svoj rodni grad, tako je i Kecmanović, nakon tri godine snimanja filma, nedelju dana pre premijere progovorio i zasuo paljbom film snimljen po njegovoj najpoznatijoj knjizi. Kako kaže, zasmetalo mu je to što je reditelju „nedostajala umetnička hrabrost za doslednost poente romana koja je neodvojiva od činjenice da dečak traži da puca“. Zanimljivo je da je to učinio tek sad, pred premijeru, koja se „slučajno“ poklopila sa reizdanjem njegovog romana.

Činjenica je da je scena koja je Kecmanoviću vrlo bitna u filmu drugačije predstavljena – dečak je nateran da puca iz topa, a zatim sam, u trenutku kada vojnici ne paze, top upire ka nebesima. Ova granata namenjena je nedefinisanoj sili koja je izazivala sav taj užas ili možda publici koja nemo posmatra isti taj užas, kao svi oni koji su devedesetih svojim nedelovanjem podržavali zlo. Ovakav filmski kraj simboličan je i višeznačan. Njegovu znakovitost odobrili su i svi filmski kritičari, koje su nakon premijere sa puno reči hvale govorili o filmu o tragičnoj opsadi grada na Miljacki.

S druge strane, ostalo je otvoreno pitanje kako se Skerlić uopšte mogao dohvatiti Kecmanovićevog romana, sa kojim, eufemistički rečeno, ne deli iste ideološke stavove. Objašnjenje da je roman pročitao drugačije od toga kako ga autor sam tumači nije dovoljno jasno kada se ima u vidu pozicija na kojoj stoji Kecmanović. Ipak, zanimljivo je da neki domaći film odavno nije dobio ovoliko publiciteta, a da za to nije zaslužna činjenica da je „Top je bio vreo“ prvi srpski film koji nakon sedam godina otvara Fest. Da li će to publiku željnu kulture ipak naterati da trči ka bioskopima i knjižarama u želji da utvrdi da li je knjiga bolja od filma i obratno, dok autori oba dela trljaju dlanove, ostaje da se vidi.

Moguće je medijsko prepucavanje pisca i reditelja čitati u još najmanje dva ključa. Prvi je kripto-predizborni, ako se imaju u vidu različita ideološka stajališta, pa čak i partijska pripadnost jednog od dvojice autora i njihovo tobože estetsko nadgornjavanje, koje je zapravo odmeravanje različitih političkih snaga na ovdašnjoj sceni. Drugi, benigniji od oba pomenuta, možda najzad znači suštinsko umetničko (ali i svako drugo) otvaranje i suočavanje sa bolnom temom kojom se knjiga/film bave.