Na pitanje ko u Srbiji ima pravo da snima javne skupove i građane na javnom mestu možda je najbolja replika iz „Balkanskog špijuna“ – nekad su izgledali tako da odmah znaš ko su, a sada tako da odmah ne znaš ko su.
Nije naravno sporno pravo nadležnih službi zaduženih za bezbednost, obaveštajni rad i zaštitu građanskog poretka, da koriste sva raspoloživa sredstva. I da je u digitalnoj eri snimanje, odnosno fotografisanje, dobilo u prethodnom veku neslućene razmere.
Problem je, kao što svi osećamo, u tome što se zakonska prava, pravila rada službi i njihova ovlašćenja, zloupotrebljavaju. Teško je oceniti koje su zloupotrebe pogubnije po društvo, a u krajnjoj liniji i po same službe. Da li ovlašćenja kada se za policajce izdaju ljudi koji to nisu – cela Srbija bruji, da je reč o ljudima koji su angažovani po partijskoj liniji, ali se to javno ne govori jer čvrsti dokazi nisu javno dostupni. I koji predstavljaju prikrivenu vrstu parapartijskih formacija po tome kako su organizovani i kako mogu delovati u određenim situacijama, koje su po pravilu, daleko od očiju javnosti. Javnost obično vidi drugu vrstu zloupotrebe – kada se snimljeni materijal koji, po logici zdravog razuma, ne može da potiče sa drugog izvora nego što su službe – otvoreno koristi u političke svrhe.
Tu postoji duga praksa – setimo se kako je bivši tabloid ekskluzivno objavio sliku ukrcavanja Slobodana Miloševića u helikopter na letu za Hag. A sada, da li neko misli da su letos objavljene fotografije američkih službenika Solomona Bleka i Denisa Ibišbegovića u protestnoj šetnji Inicijative Ne da(vi)mo Beograd napravili paparaci sadašnjih tabloida? Ovih dana naš list piše o osobi koja se predstavila kao policajac jednoj od organizatorki protesta Inicijative, a za koju smo dobili odgovor od BIA da nije njen pripadnik, dok iz MUP na isti upit, nismo dobili nikakvu informaciju. Takođe i o kolegi sa B92 koga su „nepoznati“ snimali u jeku afere „Snimak“. Videli to građani ili ne, zavaravani tankom ali vrlo važnom granicom, između pravila službi i politike, najopasnija zloupotreba je u širenju straha i nesigurnosti. I to upravo od strane onih koje građani preko poreza plaćaju da štite njihovu bezbednost i građanski mir. Zastrašeni i nesigurni građani mnogo su podložniji paranoji i teorijama zavere, samim tim i političkoj manipulaciji, u kojoj mogu biti navedeni na pogrešne izbore ali i nanošenje zla drugim ljudima. Baš onako kako je opisano u „Balkanskom špijunu“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
