Sport kao produžena ruka politike

Neretko se dešavalo, a i sada je takav slučaj, da su na čelu srpskih najvećih klubova ili u njihovim Upravnim odborima vodeći ljudi sa političke scene, ali se uvek išlo logikom da oni mogu doneti veću korist, najčešće finansijsku, nego štetu klubovima i sportskim organizacijama. Kroz istoriju sportsko-političkih odnosa pokazalo se skoro kao pravilo da je uz političare lakše obezbediti sponzore, što je najčešće prvi uslov za opstanak čak i vodećih klubova u zemlji.

Ipak, sportisti i sportski radnici retko govore o toj neraskidivoj vezi. Doduše, sa demokratijom je ovaj trend dobio na popularnosti tako da već i vrapci, čak i malobrojni beogradski, znaju ko je „ofarban“ u crveno-bele, a ko u crno-bele boje. Upravo zbog toga čudi izjava trenera košarkaša Partizana mt:s Duška Vujoševića „da nova vlast želi Zvezdu da časti titulom“. Naravno, niko nikoga ne može častiti kada su naspram vas na terenu kvalitetni protivnici, mada Vujoševića očito brine velika ljubav Aleksandra Vučića prema Crvenoj zvezdi pa je, pre nego što je borba za trofeje uopšte počela, istakao „da će onemogućiti lov u mutnom“. Vujošević je velikim delom u pravu jer koliko god ta veza bila neophodna nikako ne bi smela biti uslov za osvajanje trofeja. Međutim, i on sam mora da bude svestan da je decenijska dominacija crno-belih pod obručima blisko povezana sa predsednikovanjem Ivice Dačića i počasnim predsednikovanjem Milorada Dodika, što nikako ne bi smelo da umanji učinak igrača na parketu. Ali, kada neko ko je najbolji godinama unazad, jer ima izgrađen sistem vrednosti, rada i delovanja, strahuje od promene vlasti, jasno je da uspeh retko ide uz opoziciju.

Bitisanje naprednjaka na glavnim sednicama sportskih saveza i klubova do sada se uglavnom graničilo sa statističkom greškom tako da je uspon stranke novog ministra odbrane Vučića dobro „zaljuljao“ startne pozicije „crvenih“ i „žutih“. Međutim, Vujošević ne bi trebalo da ima razloga za brigu jer je „mali Sloba“ avanzovao do gornjih granica, pa njihovo prijateljstvo ne bi trebalo da bude stavljeno na dodatnu proveru. Sa druge strane, dobro je što je Vujošević u ranoj fazi otkrio nameru vodećih ljudi države, ako ona uopšte postoji. Ipak, bilo bi najbolje kada bi se svako držao svog osnovnog posla bez uplitanja u „komšiluk“, jer niti će Vučić igrati centra niti će Dačić ubacivati „trojke“. Bar ne bukvalno.