Gotovo neprimećeno, prošla je vest da je Agencija za privatizaciju prošle godine, odgovarajući na upit Agencije za borbu protiv korupcije, tvrdila kako nema direktnu ni indirektnu poslovnu saradnju sa konsultantskom kućom Pricewaterhouse Coopers (PWC). Na osnovu te informacije, zaključeno je da nema konflikta interesa i da bivši direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković može da se zaposli u PWC-u. Nekoliko meseci kasnije, u Agenciji za privatizaciju je potvrđena sumnja Agencije za borbu protiv korupcije da postoji višegodišnja poslovna saradnja sa tom konsultantskom kućom. Samo u momentu kada je tražena informacija, aktivno je bilo čak tridesetak, uglavnom velikih predmeta. Saglasnost je povučena, i za sada – nikom ništa. Osim pitanja: kako smo dovde došli?
Ako je jedna državna institucija spremna da „ladno“ i bez posledica slaže drugu, i da time omogući nekome da ostvari lični interes, onda je i zvono koje bi moralo da se oglasi za uzbunu izgubilo svaki smisao. Istina, ono nije glasno zvonilo ni kada je zbog primanja mita od, ni manje ni više, 100.000 evra uhapšen (apsurdno) direktor Agencije za osiguranje depozita. Ni kada su hapšeni ili privođeni bivši ministri, ni čelnici novosadske uprave, pa ni bivši funkcioneri Agencije za privatizaciju koji su posle „uspešne“ transakcije oko Luke Beograd, na primer, kao nagradu od kupca dobili respektabilan posao upravo u firmi koju su prodali.
Građani su odavno izgubili iluziju da državna administracija radi u opštem interesu, čak i da je kompetentna. Već dugo je ustaljena praksa da se tu, bilo da je reč o regulatornim telima, komisijama, agencijama ili lokalnoj upravi, zapošljavaju ljudi po partijskoj liniji, ne po stručnosti. Bilo bi lepo da su bar elementarno pošteni, ali u tom slučaju ne bismo bili suočeni sa toliko manjih i većih afera, niti bi nam problem 24 sporne privatizacije bio tako teško rešiv. Zato ne bi trebalo da čudi to što građani ne veruju čak ni u servisne informacije kada ih saopšti država. Ni u vremensku prognozu, ni u procenat aflatoksina, ni u zvaničnu statistiku. Jer, bez ikakvih posledica, može se napisati, potpisati i pečatom overiti bilo šta. Papir trpi sve, više se ne pravi pitanje da li je to saopštenje, uverenje, informacija, potvrda, diploma…
O doktoratima drugom prilikom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
