Srpska Šeherezada

A za tih 14 dana bilo je svega. Obrta više nego u 100 epizoda pomenute serije. Najpre je niotkuda Vlada odlučila da jednog petka, baš onog kad su sindikati krenuli za Novi Sad da na ustanak u odbranu svih im ugroženih prava podignu bunu na ministre, vrati zakon o penzijama na doradu. Da se konsultuje sa partnerom – sindikatima. Posle prve kratke epizode i najave pregovora, u priču ulazi MMF, da kao glavni „ljubavnik“ kaže šta je prihvatljivo, šta bi moglo da prođe, a u šta ne bi trebalo dirati. Sindikati su tih dana uporno ponavljali da oni s „tim MMF-om nemaju ništa“ (iako su i s njima pričali), da je njihov partner Vlada i da ona treba da odluči šta će. Za sve to vreme Vlada sedi na dve stolice – oće da posluša MMF, al ne bi da povredi sindikate. Koji pritom prete prikupljanjem potpisa za njihovu smenu. Obrti su bili svakodnevni. I bilo je svega. Baš kao u Šeherezadi. I ljubavi i slavlja i patnje i podmetanja, lažnih obećanja i kompromisa. Na kraju, dogovor je pao. Bi kako je rekao MMF. Ekspedicija koja je odugovlačila s odlaskom delom i zbog dogovora oko penzija otišla je tek kad je dogovor postignut.

Sindikati su se izborili da minimalne penzije ne idu ispod 27 odsto prosečne plate, da tehnološki višak bude zbrinut, a četvoročasovna poslednja runda pregovora teškom mukom izrodila je i ideju kako rešiti toliko mučan problem beneficiranog radnog staža. U obrisima. Prioritetni zahtev pet sindikalnih centrala da penzije nikad ne padnu ispod 60 odsto prosečne plate rešen je tako što je Vlada obećala da će „pratiti odnos plata i penzija“ i da će se „kada za to vreme dođe“ dogovarati o tome. Znači, glavni predlog nije usvojen, a penzije će, to je sigurno, pasti i to brzo na manje od 60 odsto. Jedan problem je odložen jer što bismo razgovarali o nečemu danas kad možemo sutra. MMF je zadovoljen. Sindikati đene-đene. Narod nije. Štandovi koje su sindikati ambiciozno pripremili da na njima prikupljaju potpise za smenu Vlade zasad neće biti upotrebljeni. A oni su baš hteli da ruše vlast.