Toris, vaistinu

Ali, ako se po jutru dan poznaje, čini se da ćemo pre svedočiti jednom divnom prijateljstvu, na šta ukazuju potezi predsednika Nikolića, nego li borbi neprestanoj, kakvu svojim izjavama taktički kao temu forsira očekivani premijer.

Pre, dakle, možemo očekivati simbiozu simbolički ovaploćenu u fotomontaži Torisa kao vladara Srbije, mutanta Nikolića i Tadića, nego li kohabitaciju prožetu antagonizmom, na kakvu je u noći posle drugog kruga predsedničkih izbora javnost upozoravao poraženi, budući premijer, podsećajući je na – za njega navodno traumatično – deljenje vlasti sa Koštunicom. A koje je, takođe, bilo divno prijateljstvo do kraja, dok Koštunica nije odlučio da odstupi.

Nikolić je brzo zaboravio navodnu izbornu krađu, pozivanje građana da se osvete Tadiću, da ga „kazne“, što su i učinili, kao što je zaboravio i Jorgovanku Tabaković koju je navodno spremio za premijera. I promptno podržao, bez po muke, do juče tobožnjeg ljutog neprijatelja Tadića za premijera. Potez, sam po sebi, konstruktivan, kada je već jasno ko će formirati većinu. Tadić je prihvatio pruženu ruku Nikolića, takođe, bez po muke. Susret dvojca pred kamerama na Andrićevom vencu izgledao je idilično.

A onda je, na Glavnom odboru DS-a, Tadić pričao kako „Srbija posle izbora nije ista zemlja“, da čeka da od Nikolića čuje plan o Kosovu i o „ekonomskoj budućnosti“. A potonje je prioritetna obaveza baš premijera. Poručio je Tadić da nema nameru sa SNS-om da razgovara o većini, a naprednjaci su, da se ne lažemo, uprkos ostavci, Nikolićeva stranka, bar za sada.

Zaneo se Tadić, pa je među stranke za koje u vladi nema mesta, osim SNS-a i DSS-a, ubrojao i vanparlamentarne radikale. Poruka je, valjda, trebalo da glasi da vlada mora da bude evropska. SNS, dakle, nije evropska. Realno je da Tadić neće ići u sukobe, ako ne bude morao, te su pomenute izjave upućene na druge adrese, svakako na onu sopstvene stranke u kojoj nastoji da potvrdi svoju neprikosnovenost posle poraza. Otud i Tadićeve najave o promenama i konsekvencama u DS-u zbog lošeg izbornog učinka.

Nikolićeva pozicija zavisiće, naravno, i od toga kako prihvata novonastalu okolnost da je postao predsednik. Trenutno izgleda kao da je sa obe noge na zemlji. Usklađenosti i saradnje predsednika i vlade, da ne kažemo harmonije, izgleda da će biti. Šta će ta sloga značiti za građane, drugo je pitanje.