Tri afere za MUP i Srbiju

Druga je i dalje nedovoljno razjašnjen incident na splavu River, kojim je lično pogođen premijer Vučić. Kako je više puta ispričao pred kamerama, dva dana nakon što je sinu rekao da pazi šta radi jer neće biti „Marko Milošević, kao što i ja nisam Milošević“, Vučića je neimenovani policijski funkcioner pokušao da uceni službenom beleškom o tuči u kojoj njegovo dete zapravo nije učestvovalo. Treća afera „Jelova gora“, o tome da je iz BIA nestao snimak tajnog susreta predstavnika policije i tužilaštva Srbije sa Šarićevim sada pokojnim saradnikom, fokusira se na nekadašnje šefove Agencije iz vremena Tadićeve vlasti.

Sam Tadić kaže da ako su smenjeni čelnici policije odgovorni za loše rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala, šta je onda s bivšim ministrom Dačićem. Istom logikom, međutim, pitanje može da postavi i sebi, pošto je Dačić policiju vodio prve četiri godine zahvaljujući koaliciji sa DS. Kao što su i Savet za nacionalnu bezbednost i njegov Biro za koordinaciju nastali zahvaljujući Tadiću. Pitanje bi možda pre trebalo da glasi – da li zbirno pomenute tri afere dovoljno opravdavaju to što su pomenuti Savet i Biro zasedali da bi smenili petoricu policajaca? Da li su dovoljan razlog i za to što smene nije obnarodovao nadležni ministar Stefanović, nego premijer lično? I zašto je Vučić te razloge na licu mesta morao da pojača tvrdnjom da niko u MUP „ne sme da udari na Kosmajca“, označenog kao glavnog narko-šefa, i pre „zemunaca“ i pre „šarićevaca“?

Možda nije najbitnije, ali smene se očekuju odavno – takozvana „čistka u policiji“ gotovo je stalna tema tabloidne štampe poslednjih godinu dana. Ili je duh zapravo pušten iz boce, kako tvrdi Vuk Drašković, u decembru kada je Legija napravio dogovor da svedoči za Ćuruviju. Uglavnom, tenzija je podignuta i sada očekujemo posledice, nadajući se da neće biti pogubne ni po koga lično, ali ni po kakvo-takvo demokratsko uređenje u Srbiji. Uređenje koje podrazumeva neku podelu vlasti i međusobnu kontrolu. Prvi događaj koji je usledio, međutim, u realnosti (a ne u medijima) nije nimalo ohrabrujući – reč je o incidentu u prostorijama SNS u kojima je čovek preteći da će se ubiti tražio sastanak s Vučićem. Prema prvoj verziji, imao je pravo oružje u rukama. Kao što je njega trebalo sačuvati od njega samog, tako je možda potrebno i neke institucije vlasti, građanskim sredstvima, sačuvati od njih samih.