Da li je to što se zahtev samoproglašene kosovske države, koji je u njeno ime podnela Albanija, bez glasanja našao u zvaničnom dnevnom redu Izvršnog saveta Uneska „mala, ali važna proceduralna pobeda“ u velikom diplomatskom ratu, koji tek predstoji u Svetskoj organizaciji za obrazovanje, nauku i kulturu, a čiji je krajnji ishod, ipak, neizvestan? Iako ne treba isključiti taktiku iznenađenja u završnici, gledano iz „zapadnocentričnog ugla“ moglo bi se reći da je situacija jasna. Kad je reč o glasačkoj matematici u telima Uneska, čak je i šef srpske diplomatije Ivica Dačić sklon formulaciji da je „istina na našoj strani, ali ne i brojke“.
Zahtev Albanije podržalo je 47 od 195 članica Uneska, a odmah posle usvajanja dnevnog reda Izvršnog saveta Rusija, Kina, Brazil, Argentina, Kuba i Španija stavile do znanja da su protiv ovog presedana. Opšte je mesto da je, ukoliko Priština i dobije preporuku Izvršnog saveta, odluka Generalne skupštine Uneska stvar visoke politike, a u ovom slučaju takoreći i prva provera globalnog odnosa snaga posle ruske vojne intervencije u Siriji. Utoliko je za sve ulog u ovoj igri veći, iako zapadni diplomatski krugovi spekulišu da je Beograd, uprkos javnoj retorici, navodno već pristao na kosovsko članstvo u Unesku u okviru šireg plana „normalizacije odnosa“ sa svojom južnom pokrajinom.
Priština je u ovu priču ušla na jakim leđima Zapada. Iako je Unmik, držeći se Rezolucije 1244 SB UN, odbio da preda Unesku njen zahtev za članstvo u Unesku, „prijatelji Kosova“ prešli su na „model“ Palestine, koja je, doduše, na prijem čekala 22 godine. Tu su i novi momenti – generalni direktor Uneska Irina Bokova se posle višegodišnjeg izbegavanja nedavno, ipak, srela sa kosovskim zvaničnicima, a Sekretarijat Uneska na svom sajtu objavljuje dokumenta sa titularom „Republika Kosovo“, iako je KiM zvanično protektorat UN, pod kojim je od 1999. uništeno više od 135 pravoslavnih crkava i manastira.
Čak se zaboravlja i da Priština nikada nije podnela izveštaj koji su tražile UN zbog učešća kosovskih institucija u martovskom pogromu nad Srbima i SPC na KiM 2004. godine. Možda neko misli da će sve to, kao u baladi Bijelog dugmeta „prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš..“, bez obzira što su na Uneskovu listu svetske kulturne baštine u „autonomnoj pokrajini Kosovo“, zvanično pod Srbijom, članicom ove organizacije, upisani srednjovekovni srpski manastiri Visoki Dečani, Gračanica, Pećka Patrijaršija i crkva Bogorodce Ljeviške, koji se istovremeno nalaze i na listi ugrožene svetske baštine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
