Ustoličenje

Zaboraviće se, osim u crkvenim „sitnim knjigama“, da je patrijarh prilikom ustoličenja nosio odeždu krojenu u Australiji, da su autobusi sa učesnicima ceremonije na putu iz Peći u više navrata kamenovani, a u istoj ravni istorijske nevažnosti naći će se i da među prisutnima nisu bili lideri srpske opozicije, iako su ih navodno zvanično pozvali Sinod i poglavar Irinej lično.

Pripadnici Euleksa zaustavili su lidera SNS Tomislava Nikolića na administrativnom prelazu Jarinje, sa obrazloženjem da je šef te misije EU Iv de Kermabon naredio da „nikom od političara neće biti omogućeno prisustvo u Pećkoj patrijaršiji kako čin ustoličenja ne bi bio politizovan“, te da o tome postoji dogovor s Vladom Srbije. Iz istih razloga je u Kosovskoj Mitrovici stopiran predsednik Nove Srbije Velimir Ilić. Nikolić je saopštio da „direktno optužuje“ Vladu i predsednika Tadića da su sprečili da on, „građanin Srbije i vernik SPC“, prisustvuje ustoličenju, a da im je Euleks „popustio“.

Ko zaista stoji iza odluke da dvojica opozicionih političara ne stignu do Peći za sada nije poznato. U kolikoj meri bi njihovo prisustvo predstavljalo „politizaciju“ jednog crveno-narodnog skupa, nije baš najjasnije. Da bi oni svoj odlazak u Patrijaršiju iskoristili za po koji politički poenčić, sigurno je. Kao što je evidentno da na Kosovo iz Srbije ne može ko hoće i kad hoće. I, shodno tome, da je odluka SPC da Irinej bude ustoličen u Peći sama po sebi i politički simbol.

Stavovi patrijarha Irineja, ma šta o njima pisala štampa u Prištini (a ništa dobro ne piše), korak su napred u tome kako SPC sagledava Kosovo. Poruke o neophodnosti pomirenja, kao i saradnja s međunarodnim organizacijama, daleko su od ideja koje zastupaju „jastrebovi“ u odorama. S druge strane, kada vidimo da su na ustoličenju bili, pored predsednika Republike, i funkcioneri vladajućih stranaka (DS, SPS i G17 plus), dok su oni iz opozicije proglašeni nepoželjnim, ipak se javlja gorak ukus manipulacije. Koji će, srećom, vreme ubrzo isprati.