Vakcina upozorenja

Sada se vidi da je javnost tada dobro procenjivala, za razliku od sadašnje vlasti, koja tokom istog mandata govori jedno, pa drugo. I to sve u zavisnosti da li je njihovo održavanje na vlast ugroženo ili ne.

Nameće se pitanje zašto se to sada pokreće kada su pre samo dve godine isti akteri branili nabavku. Odgovor se može potražiti u činjenici da se približavaju izbori i da u rekonstruisanoj vladi nema Mlađana Dinkića. A možda je i iz Brisela stiglo još jedno pismo s podacima o ovom slučaju. Dugogodišnje iskustvo pokazuje da su policijske istrage često znak da je neko od političara „pušen niz vodu“ ili je čak i upozorenje nekom iz vlasti da ne talasa suviše jer ga „imaju u šaci“ zbog nekih malverzacija. Često te istrage ne stignu do suda, a ako i dobiju taj epilog to se uradi bez onih u vrhu, koji na kraju uvek budu abolirani.

Gorak ukus ostaje zbog činjenice da građani na kraju uvek plaćaju „njihove greške“, a ova je veća od 1,6 miliona evra. Činjenica je da su vakcine bačene, vakcinacija neuspela, a novac građana završio u džepu jednog od tajkuna.

Ne treba zaboraviti i da se tada najjače osećala ekonomska kriza u Srbiji i potpuno je „razumljivo“ da, dok opada standard prosečnog građanina, ujedno se poslovi tajkuna pospešuju novcem upravo tih osiromašenih glasača.

U suštini, u Srbiji je na delu novi vid kapitalizma – politički, jer nijedan posao se ne može dobiti na tenderu ili bilo kako ako ne postoji jaka politička veza. I to nas dovodi do pitanja sistemske korupcije. Sistem nije promenjen još od devedesetih godina prošlog veka jer većini političara odgovara već ustaljeni načini „legalnog“ deljenja državnog novca, koji je možda samo malo osavremenjen. Tako da i u najboljem slučaju – da predmet vakcine završi na sudu, tamo se neće naći politički vrh, a sistemska korupcija i javašluk neće biti promenjeni.