Odjeknule su, u istom danu, dve dobre vesti – tako ih svet makar vidi: najpre sa „istorijskog“ samita predsednika SAD i Severne Koreje, a potom, na geografski znatno ograničenijem prostoru, informacija da su Grčka i Makedonija konačno postigle dogovor o imenu bivše jugoslovenske republike.
Nema više BJRM, na scenu stupa Republika Severna Makedonija.
Epilog u najavi izgleda toliko jednostavno da je logično postaviti pitanje zašto je bilo potrebno više od četvrt veka da se do njega dođe.
Da je bilo spremnosti obe strane u daleko povoljnijem vremenu, Makedonija bi uveliko bila u NATO, a možda i u Evropskoj uniji. Makedonija je, primera radi, odbijena 2007. da uđe u NATO zbog protivljenja Grčke. Bilo je to vreme stabilnih transatlantskih odnosa, u kojem nikom ne bi palo na pamet da bi Donald Tramp mogao da postane predsednik SAD, vreme pre finansijske krize u kojem se EU proširivala – upravo te godine na Bugarsku i Rumuniju.
Istina je da je Makedonijom dugo vladao tvrdokorni Nikola Gruevski i da je u Grčkoj bilo veoma nepopustljivih političara na vlasti u proteklih četvrt veka. Ali u obe zemlje vlade su se smenjivale pa se problem ne može sagledavati kao personalni. Jedino objašnjenje za obrt jeste da je Zapad privoleo obe strane na dogovor iz svojih interesa. Otpor vlade u Atini koju od 2015. predvodi nekada kočoperni Aleksis Cipras imao je očigledno svoje limite, a Zoran Zaev je nesumnjivo imao još manji manevarski prostor: jer on je postao premijer po volji naroda, ali i „međunarodne zajednice“.
Da radost ne bude preuranjena, tu je opozicija u obe zemlje. Za VMRO-DPMNE, glavnu makedonsku opozicionu stranku, Zaev je „kapitulirao“, kako kaže njen lider Hristijan Mickoski. Predsednik Đorđe Ivanov, kadar te stranke, juče je trebalo da se „obrati naciji“, pošto je prethodno, nezadovoljan, posle dva minuta napustio sastanak sa Zaevom.
Grčka opozicija takođe je nezadovoljna. Dogovor je „duboko problematičan“, prema rečima Kirjakosa Micotakisa, lidera glavne opozicione stranke Nova demokratija koja najavljuje da će vladu pozvati na odgovornost.
Vašington je oduševljen i hvali dvojicu premijera i svog diplomatskog brokera Metjua Nimica, ali ne i Rusija, koja je podržavala prethodnu makedonsku vlast, s obzirom na to da dogovor otvara pitanje evroatlantske perspektive Makedonije. Rusija podržava „rešenje o kojem se dve strane dogovore“, kaže ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
