Zdravstveni kolaps

Ministarstvo zdravlja i ministar Zoran Stanković imaju svoju računicu. Ministar Stanković, inače predsednički kandidat URS, tvrdi da plate neće biti smanjene, već da će biti odvojeni radnici od neradnika. „Samo onima koji ne ispune prosečnu normu rada, i to ne na republičkom nivou, nego prosečnu normu na svom radnom mestu, biće smanjena plata“, objašnjava ministar. Kolege mu nisu poverovale. Sa minimumom kapaciteta radi više od 100 zdravstvenih ustanova Srbije. Lekarsku pomoć mogu da dobiju trudnice, deca, starije ugrožene osobe i hitni slučajevi.

Istorijat štrajkova zaposlenih u državnim službama od 2000. je podugačak. U prethodno, Miloševićevo vreme, sindikati se skoro nisu oglašavali i zdušno su podržavali Miloševićevu „državotvornu“ politiku. Drugim rečima, bitna je bila politika, a prava radnika ko šiša. Važno je samo da jednom godišnje „lete“ prasići i da se dele zimnice. Tada već više nije bilo, kako je to svojevremeno pevala grupa Balkan, „preko sindikata na more“, osim za odabrane i podobne.

Ipak, protestu sindikata zdravstva je odbio da se pridruži Sindikat medicinskih sestara i tehničara Srbije, jer je procenio da nije dobar momenat da se ulazi u štrajk samo 15 dana pre izbora. Istovremeno, ali dosta neprimetno, u Beogradu štrajkuju socijalni radnici, a moguće je da im se pridruže kolege iz cele Srbije. Štrajkovi pred izbore, po pravilu imaju i politički kontekst, ali kakav god da bude rezultat 6. maja, ekonomisti nam predviđaju tegobnu jesen. Što znači i moguće nove proteste. A odgovor na pitanje – zašto više i češće štrajkuju zaposleni u državnim službama nego u privatnom sektoru, odgovor je jednostavan – može im se. Na gubitku su jedino građani.