Žedni preko H2O

Što javnost ne zna ko je kome šta obećao više je prestalo da bude za čuđenje, pomalo smo i navikli, ali koliko je tačno naših para iz gradske kase do sada u zidove najvećeg projekta u poslednjih „ne zna se“ godina, ne zna ni gradska vlast. Ni gradski Sekretarijat ni kabinet sada već bivšeg gradonačelnika „ne poseduju te informacije“.

Mnogo je nejasnoća i kontradiktornosti u ugovoru o tom projektu, a detalji Poslovnog plana su „poslovna tajna“. Postoji i mogućnost da gradska vlast te informacije nije htela da deli sa nama građanima, ali nažalost, verovatnije je da niko u administrativnom aparatu Grada istinski i ne zna koliko je potrošeno, a koliko će tek da se plaća. Jer, i sam početak izgradnje ovako grandioznog projekta iziskivalo je ogromne infrastrukturne radove na širokom području, koji bi budućem Beogradu na vodi obezbedili kompletnu infrastrukturu, na šta se srpska strana obavezala ugovorom.

Svi najveći infrastrukturni projekti u Prostornom planu tog područja podređeni su isključivo zahtevima arapskog Beograda na vodi (s obzirom na ustupke sa punim pravom ga možemo tako nazvati), jer je ugovorna obaveza Grada i Vlade da raščiste Savski amfiteatar, ali i mnogo šire područje u centru prestonice. Nije most Zemun – Borča izgrađen zbog potreba građana u tim delovima grada, i neće obilaznica biti rađena zbog naših vozača, niti je zbog građana teretni i drumski saobraćaj izmešten iz Karađorđeve ulice. Definitivno neće Beograđanima biti lakše kad se glavna železnička i autobuska stanica izmeste na Novi Beograd. Milionski iznosi su i tek će biti izdvajani za „pretumbavanje“ čitave infrastrukture za pružanje komunalnih usluga, vodovod, kanalizaciju, gasovod, toplovod, elektro i telekomunikacijske mreže, ali i saobraćajnica, tramvajskih linija i podzemne železnice. Biće tu i premeštanja starih mostova i gradnje novih, a sve u cilju da se od svega „raščisti“ područje oko parcele od 100 hektara koju je sumnjivi arapski investitor dobio bez naknade u narednih 100 godina. Dobro, 99 godina.

Odavno je vreme da se građani cele Srbije zabrinu jer Beograd na vodi nije samo problem Beograđana. Proglašen je projektom od nacionalnog značaja, a još ne znamo koliko je Vlada iz državnog budžeta novca uložila u njega. A nimalo nije utešna ni činjenica da je bivši gradonačelnik sada unapređen, pa drži ključeve glavne, državne kase, jer ima u Srbiji još gradova koji bi mogli da se „spuste na reke“ a njihovi građani preveslaju „žedni preko vode“.