„Ako nema nade da će biti bolje, deca se ne rađaju“

Tatjana Macura, Stranka moderne Srbije

Ta tvrdnja nije do kraja tačna. Imali smo mi i manje stanovnika u istoriji. Kao i sve evropske zemlje imaćemo dalje starenje populacije i njeno smanjenje. Taj tok mogu donekle ublažiti otvorenost za useljavanje i pronatalitetna politika. Sa druge strane, moramo jasno reći da posledice krize u kojoj živimo 30 godina najviše se vide u tome što ljudi odlaze odavde u potrazi za boljim životnim standardom, a najčešće u države članice Evropske unije. Ovo pitanje nije specifično samo za Srbiju, već za sve države u regionu pa čak i one koje jesu članice EU. Prioritet Vlade, ako želi da se pozabavi ovim pitanjem, mora biti podizanje životnog standarda.

Teofil Pančić, novinar Vremena

To tumačim kao rezultat svakodnevnog referenduma o životu u ovakvoj Srbiji. Delimo se još samo na one koji odustaju od života u Srbiji i one koji odustaju od života uopšte.

Žarko Trebješanin, psiholog

Negativan priraštaj je, nažalost, karakteristika mnogih evropskih zemalja. Ono što je nepovoljno za Srbiju to je da ljudi osećaju da Srbija nije dobro mesto za život jer ako nema nade da će biti bolje u budućnosti tu se deca ne rađaju. Bilo je i gore, ali su se ljudi nadali. Verovali su u dobro. Sada nema vere u budućnost.

Dragan Cvetić, bivši predsednik Sindikata lekara Srbije

S obzirom na ono što se dešava to je logična posledica. Ljudi odlaze tražeći bolje. Sam natalitet nije dovoljan za povećanje broja stanovnika. Ekonomski i politički uslovi, osećanje zadovoljstva, takođe utiču na ostanak ili odlazak. Bojim se da ćemo u vremenu koje dolazi ostati bez stručnih ljudi u raznim oblastima, a da nama neće doći ljudi čak ni iz nerazvijenih zemalja. Neće imati ko da nas leči. Imamo situaciju sa migrantima koji neće, iako im se nudi, da ostanu u našoj zemlji.