Alija Sirotanović - balkanski supermen 1

Tog dana njegovi rudari skinuli su sa trona ruskog kolegu Stahanova, iskopavši 152 tone uglja ili 253 rudarskih kolica. Alija je proglašen za heroja rada, njegov lik završio je na tadašnjoj novčanici, a njihov podvig slavljen je kao model vrednog i efikasnog rada.

Jedna od brojnih urbanih legendi o Aliji Sirotanoviću kaže kako se žalio nadležnima što mu je mala lopata te ne uspeva da dovoljno iskopa. Zato su mu koji dan kasnije napravili specijalnu, veću lopatu, mada je Alija radeći na iskopavanju uglavnom koristio pneumatsku bušilicu.

U Srbiji danas postoji 200 aktivnih rudnika i oko 250 kamenoloma, napuštenih jama i deponija sa rudarskim otpadom. Samo ne teritoriji opštine Raška (oko 200km južno od Beograda) nalazi se sedam napuštenih rudarskih depoa otpada, a u funkciji su i tri aktivna rudnika. Napušteni rudnici predstavljaju rizik po životnu sredinu jer mogu da u dužem vremenskom periodu zagađuju vazduh, zemlju i vodu i tako postanu pretnja zdravlju ljudi, kao i biljnog i životinjskog sveta. Sa ovakvih napuštenih deponija vetar raznosi veoma sitne čestice materijala, a veliki problem predstavlja i erozija tla (posebno usled obilnih kiša) jer dolazi do spiranja materijala u površinske i podzemne vode.

Evropska unija je krajem 2017. finansirala projekat „Katastar rudarskog otpada u Srbiji“ koji ima za cilj da sačini inventar svih mesta na kojima se skladišti otpad nastao iz rudnika i da se omogući upravljanje tim sistemima. U saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike Srbije, ovaj projekat istovremeno je i ulaganje u bolje stanje životne sredine, čistije reke, zemljište i vazduh, navodi se na sajtu Evropske delegacije u Srbiji.

Godišnje se u Srbiji proizvede približno 150 miliona kubnih metara čvrstog rudarskog otpada, oko 15,5 miliona tona flotacionog otpada i oko 35.000 tona naftnog mulja. Uzorci iskopanog materijala ispituju se u Institutu za rudarstvo i metalurgiju u Boru. Ovaj Institut referentna je institucija za utvrđivanje ispravnosti iskopanog materjala, a takođe učestvuje i u projektima prekogranične saradnje sa Rumunijom, koji se finansiraju iz budžeta Evropske unije.

Najveći proizvođač lignita je „Elektroprivreda Srbije“. Od uglja koji se koristi u termoelektranama EPS-a, dobija se oko 70 odsto električne energije. Proizvodnja osnovnog goriva u termoelektranama, odvija se na površinskim kopovima rudarskih basena „Kolubara“ i „Kostolac“, koji su u neposrednoj blizini termoelektrana.​

Površinski kopovi kolubarskog basena proizvode oko 75 odsto lignita u Srbiji i snabdevaju termoelektranu „Kolubara“, termoelektrane „Nikola Tesla“ i termoelektranu „Morava“. U kostolačkom basenu se proizvodi 25 odsto lignita u Srbiji, kojim se snabdeva termoelektrana „Kostolac“.

Evropska unija je od 2000. do danas uložila više od 600 miliona u energetski sektor Srbije.