Arheolozi u pećini u blizini Majdanpeka na pragu velikog otkrića 1Foto: Dušan Mihailović

Nalazi ovogodišnjih upravo završenih terenskih istraživanja Male i Kozje pećine u blizini sela Blizna, navode na zaključak da će se i ovi lokaliteti po značaju pridružiti Rudnoj Glavi i Lepenskom Viru.

Kako Danas saznaje od profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu, Dušana Mihailovića, arheološka iskopavanja Kozje i Male pećine počela su prošle jeseni, a profesor Mihailović realizovao ih je u saradnji sa prof. Mirjanom Roksandić sa Univerziteta u Vinipegu (Kanada).

– Već tada se videlo da ove pećine predstavljaju izuzetno značajna arheološka nalazišta.

U Maloj pećini otkriveni su okresani kameni artefakti iz ranog gornjeg paleolita, koji su datirani u period pre 40 hiljada godina i koji se vezuju za prvi talas u naseljavanju modernog čoveka (Homo sapijensa) u Evropi, dok su u Kozjoj pećini nađeni ostaci materijalne kulture neandertalaca.

Ovogodišnja istraživanja, koja su realizovana sredstvima Ministarstva kulture i informisanja, dala su neočekivane rezultate.

U Kozjoj pećini nađen je fragment vilice fosilnog čoveka za koji se na osnovu preliminarnih analiza pretpostavlja da pripada neandertalcu.

Ovo otkriće je izuzetno značajno budući da su ostaci neandertalaca na Balkanu nađeni samo na nekoliko nalazišta u Hrvatskoj, Bugarskoj i Grčkoj, a nedavno i u Srbiji, na nalazištu Pešturina kod Niša.

Očekuje se da istraživanja Kozje i Male pećine daju odgovore na ključna pitanja evolucije čoveka i kulturnih i društvenih interakcija između neandertalaca i modernih ljudi. – kaže za Danas profesor Mihailović.

Prema rečima našeg sagovornika starost nalaza biće utvrđena na osnovu radiokarbonskog datovanja (14C) i drugih fizičko-hemijskih metoda, kao što su: elektron spin rezonanca (ESR) ili optički stimulisana luminiscencija (OSL).

Arheolozi u pećini u blizini Majdanpeka na pragu velikog otkrića 2

Mala i Kozja pećina nisu slučajno istraživane, budući da je u minulih deset godina Filozofski fakultet u Beogradu pokrenuo više projekata koji se, kako Danas saznaje od profesora Dušana Mihajlovića, vezuju za pojavu modernog čoveka u Evropi, pojavu pećinske umetnosti i proučavanje interakcija između neandertalaca i anatomski modernih ljudi.

– Istraživanja u istočnoj Srbiji sprovedena u saradnji sa Univerzitetom Arizona u Tusonu, Institutom za evolucionu antropologiju Maks Plank u Lajpcigu i Univerzitetom u Vinipegu.

U ovom periodu ispitane su brojne pećine u okolini Žagubice, Despotovca, Knjaževca i Niša, a područje Majdanpeka počeli smo da istražujemo tek nedavno.

Dakle, do otkrića u Kozjoj i Maloj pećini nije došlo slučajno, već nakon višegodišnjih napora da se evidentiraju i istraže nalazišta iz ovog perioda.- kaže profesor Mihailović.

Istraživanja Male i Kozje pećine u blizini Majdanpeka, u saradnji sa Univerzitetom u Vinipegu, biće nastavljena iduće godine.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.