Foto: freeimages

Posle toplih prvih 10 dana jula, sledećih 10 dana je temperatura u Atini bila znatno ispod proseka decenije.

Prosečna temperatura za jul bila je 33,9 stepeni Celzijusa, niža od proseka decenije (34,6 stepeni Celzijusa).

Najtopliji jul u poslednjoj deceniji u Atini bio je 2012. godine, sa prosečnom temperaturom od 36,9 stepeni.

Poslednjih godina, međutim, Atina je srušila nekoliko istorijskih rekorda temperature.

Između ostalog, pet najtoplijih godina za jedan i po vek u Atini zabeleženo je u periodu 2010-2018.

Tokom razdoblja 1858-2018. Atina je doživela značajne promene temperature kao i smenjivanje dužih vrućih i hladnih perioda, ali trend rasta godišnjih temperatura od sredine 1990-ih do danas je impresivan, rekla je Dimitra Funda, glavna istraživačica Instituta za životnu sredinu i održivi razvoj pri Nacionalnoj opservatoriji u Atini.

Istovremeno s trendom porasta temperature, kako je navela u svom članku u časopisu EAA „Kosmos“, tokom tog perioda došlo je do povećanja učestalosti toplotnih talasa.

Na osnovu istorijskih podataka EAA (1858-2018) u Atini je tokom poslednje decenije pao niz istorijskih rekorda:

– 2007: Najviša temperatura ikad zabeležena u EAA (44,8 stepeni Celzijusa), a prethodna je bila 43 stepena 1916.

– 2007: Najviše dana s maksimalnom temperaturom iznad 40 stepeni (osam dana).

– 2010: Najtoplija godina do sada (prosečna godišnja temperatura).

– 2010: Najraniji toplotni talas 15.-17. juna (slede 2016. i 2017.).

– 2012: Najtoplije leto (prosečna, maksimalna i minimalna temperatura četiri stepena Celzijusa iznad uobičajene).

– 2012: Najveći broj vrućih dana (32 dana s maksimalnom temperaturom iznad 37 stepeni Celzijusa).

– 2018: Najtoplija godina po minimalnoj (noćnoj) temperaturi.

Funda kaže da se sve to dešava u kontekstu klimatskih promena i globalnog zagrevanja, te se predviđa ne samo porast intenziteta i učestalosti vrućine, već i doba godine kada se pojavljuje, što rezultira pojavom sve više i više perioda vrućine, čak i pre leta.

Klimatski zapisi Nacionalne opservatorije u Atini obuhvataju, između ostalog, dnevne temperaturne rekorde grada Atine od sredine 19. veka do danas, što predstavlja jedinstven izvor istorijskih informacija o klimi u Grečkoj, ali i na Balkanu, i to više od vek i po, zaključuje „Katimerini“.

Povezani tekstovi