Autentična hrana i rukotvorine su najbolji brend Srbije  1Foto: NALED

„Praksa je pokazala da nakon procesa zaštite, kojom se garntuje poreklo i kvalitet proizvoda, raste interesovanje i tražnja za te proizvode, a podiže se i njihova cena“, kazao je gradonačelnik Pirota i potpredsednik Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Vladan Vasić.

Podsetio je da je Pirot oznakom geografskog porekla zaštitio pirotski ćilim i pirotski kačkavalj, a da u proceduri je zaštita peglane kobasice.

„Mlekarska škola iz Pirota koja proizvodi kačkavalj koji ima oznaku geografskog porekla, i koja ga je ranije stalno imala na zalihama, sada sve što proizvede odmah i proda, i radi maksimalnim kapacitetom“, kazao je Vasić.

Dodao je da je cena tog kačkavalja povećana za 30 odsto, a povećani su i otkupna cena mleka i broj proizvođača.

Naglasio je da zaštita proizvoda, odnosno oznaka geografskog porekla, može da bude „dobar alat“ za „brendiranje lokalnih zajednica“ i za podsticanje njihovog ekonomskog razvoja.

Vasić smatra da bi pored republičke i pokrajinske vlade i Skupštine Srbije, koje rukotvorine i proizvode s oznakom geografskog porekla poklanjaju stranim delegacijama, ta praksa trebalo da se proširi i na druge državne institucije i ambasade Srbije.

„Danas su pirotski ćilimi nalaze u rukama princa Čarlsa, Emanuela Makrona, Vladimira Putina i drugih važnih državnika“, kazao je gradonačelnik Pirota.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević naveo je da je hrana u Srbiji značajan nacionalni resurs i da se zaštitom geografskog porekla stvara dodatna vrednost što doprinosi razvoju i promociju kulture i gastronomije.

„Zaštita geografskog porekla doprinosi razvoju ruralnih sredina i seoskog turizma, jer se stvaraju uslovi za opstanak malih poljoprivrednih gazdinsatava“, kazao je on.

Radojević je naveo da Vojvodina za sada ima 20 proizvoda sa oznakom geografskog porekla.

Rekao je da postoje podsticajne mere za sufinansiranje troškova uvođenja i sertifikacije sistema bezbednosti i kvaliteta hrane, posebno sa oznakom geografskog porekla.

Dodao je i da su prethodne tri godine subvencije ukupno iznosile blizu 5,5 miliona dinara i pozvao zainteresovane da se jave za bespovratna sredstva na novom konkursa koji je raspisan. Finansira se izrada elaborata za dobijanje oznake geografskog porekla.

Pokrajina je pomogla dobijanje te oznake za sremski kulen, begečku šargarepu, fruškogorski lipov med.

Deo autentične hrane, rukotvorina i zanata iz Srbije, koje nalaze na listi zaštićenih proizvoda sa oznakom geografskog porekla su i zlatarski sir, užička pršuta, ariljska malina, bezdanski damast, Sirogojno pletenine, grnčarija iz Zlakuse, tekeriški peškir, podržala je Vlada Švajcarske kroz brojne programe.

Ambasador Švajcarske u Srbiji Filip Ge kazao je da se u Srbiji radilo na jačanju vidljivosti proizvoda sa oznakom geografskog porekla, boljem razumevanju njihovog tržišnog potencijala i upravljanju kvalitetom.

Tako su podržali i male mlekare iz Sjenice, Zlatra i Pirota.

Švajcarska pridaje značaj proizvodima sa oznakom geografskog porekla i registrovala ih je 38, koji, naglasio je ambasador, doprinose boljem kvalitetu života u selima.

Kao primer je naveo sir grijer, čija je godišnja proizvodnja oko 30.000 tona, a svake godine u „Grijer kuću“ dođe više od 170.000 turista da vide kako se pravi.

U svetu postoji oko 8.000 prehrambenih proizvoda s geografskom oznakom, od čega 3.900 u Evropi.

Vrednost prometa proizvodima sa oznakom geografskog porekla u Evropskoj uniji je premašila 55 milijardi evra godišnje i čini 15 odsto izvoza hrane i pića iz Unije.

U EU su takvi proizvodi u proseku 2,2 puta skuplji od konvencionalno proizvedenih.

Švajcarsko-srpski forum su organizovali SEEDEV i NALED, uz podrku Švajcarske agencije za saradnju, a u okviru druge faze prokjekta Podrška pravu intelektualne svojine.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.