Beograđani u riziku od raka zbog lošeg vazduha 1Beograd Foto: Stanislav Milojković

Zaštita životne sredine je uslov našeg zdravog života i opstanka, a jedan od najčešćih i najopasnijih ekoloških problema današnjice je zagađenost vazduha, koja prelazi sve moguće granice tolerancije i ima veliki negativan uticaj na zdravstvene probleme građana.

Kako pulmolozi tvrde, problemi se javljaju još u prenatalnom periodu, kod novorođenčadi, trudnica i ostalog stanovništva, a najčešće su u pitanju alergije, sinusi, bronhitis, astma, hronično – opstruktivna bolest pluća, invaliditet pa sve do kancera. Posebno ukazuju i opominju da povećanu sklonost ka pomenutim oboljenjima imaju pušači.

Srbija je vodeća u Evropi po stopi smrtnosti od aerozagađenja, dok u svetu zagađenje vazduha izaziva oko sedam miliona prevremenih smrti godišnje. Neophodno je da građani budu svesni i u svakom trenutku znaju kolika je zagađenost vazduha, a tu mogućnosti imaju prateći vrednosti zagađenja na meračima, preko aplikacije AirCare, koju je inicijativa „Ne davimo Beograd“ pokrenula pre dve godine.

Prema rečima Grupe za ekologiju „Ne davimo Beograd“, vazduh je trenutno u kategorijama – dobar, umeren i loš. Razlozi za pomenuto popravljanje stanja vazduha su prestanak grejne sezone, kao i vremenske prilike (ukoliko je vreme vetrovito, vazduh je čistiji). U toku grejne sezone (od oktobra do maja), vazduh je u kritičnim zonama – crvenoj i ljubičastoj, što znači da je opasan, odnosno, izuzetno lošeg kvaliteta.

„Ali, takav može biti i leti, kada, recimo, izbije požar na deponiji u Vinči – tada zagađenost zahvata ceo grad i traje danima, a disanje je dodatno otežano zbog visokih temperatura“, dodaje Grupa NDBG.

Pored Beograda, među najzagađenijim gradovima Srbije su Bor, Smederevo i Pančevo, a oko 2,5 miliona građana Srbije živi u oblastima u kojima je nivo zagađenosti vazduha daleko iznad granica normale. Prema nivoima zagađenja, postoji šest zona – zelena, žuta, narandžasta, crvena, ljubičasta i bordo. Kvalitet vazduha u zelenoj zoni ocenjuje se kao „zdrav“, dok je u bordo zoni „opasan“.

Zagađenje je registrovano u svim senzorima i satelitskim snimcima, a možemo ga videti i udisati. Od 2019. godine, kada je uspostavljen građanski sistem monitoringa kvaliteta vazduha, u Srbiji je stanje nepromenjeno. Zagađenje je isto, ako ne i gore u pojedinim delovima zemlje.

„U Beogradu i Srbiji postoje merne stanice Agencije za zaštitu životne sredine koje mere zagađenost vazduha. Broj tih stanica je još uvek nedovoljan i njihovo održavanje nije na potrebnom nivou, ali se slika o stanju vazduha može steći i na osnovu postojećeg broja mernih mesta, što svake godine pokazuju i izveštaji koje objavljuje SEPA (Agencija za zaštitu životne sredine). Stanice mere nekoliko zagađivača – čestice PM 2.5, PM 10, sumpor-dioksid, azot-dioksid, ugljen-monoksid i ozon. Najveći zagađivači su PM10 i PM2.5 čestice, sumpor-dioksid, termoelektrane, toplane, individualna ložišta (drva i ugalj koji se koriste za loženje u industriji i domaćinstvima jedan od najčešćih uzroka zagađenja), saobraćaj (svaki drugi automobil u Srbiji je ozbiljan zagađivač) i razni industrijski pogoni.

Na pitanje kako prepoznati zagađen vazduh, Grupa NDBG odgovara: „Zavisi od polutanata, ali najčešće je prekomerno zagađen vazduh lako prepoznati jer ima izuzetno neprijatan miris i vidljiv je. U kombinaciji sa smogom, predstavlja još veću opasnost po zdravlje.“

Zagađen vazduh je ubio oko 800.000 ljudi u Evropi i devet miliona u svetu. Srbija i Bosna i Hercegovina su najzagađenije države Evrope. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svake godine u Srbiji umre oko 6.600 ljudi od posledica zagađenosti vazduha, a u Evropi i više od pola miliona. Takođe, Srbija je i među prvih 10 zemalja u svetu sa najvećom smrtnošću zbog aerozagađenja.

Zagađivači vazduha najviše pogađaju respiratorne tj. disajne organe, a u poslednje vreme pokazuje da je sve više povezan i sa kardiovaskularnim bolestima. Prema rečima pulmologa, najmanje čestice PM2.5 dolaze do najsitnijih delova pluća, dovode do kašlja, osećaja nedostatka vazduha i do ozbiljnih plućnih oboljenja, kao što je već pomenuto – hronična opstruktivna bolest pluća, emfizem pluća, bronhijalne astme i karcinom. Pored toga, sve pomenuto je praćeno i raznim čestim infekcijama, alergijama, upalom pluća itd.

O svojoj dugogodišnjoj bolesti pluća, govori nam J.Ž. iz Beograda. Na pitanje koliki joj je kapacitet pluća, odgovara: „U zadnje vreme malo se popravio, inače je spirometrija bila 27, 25 najniža, da se i doktor sam čudio kako preživljavam. Zato sam morala da budem na kiseoniku i infuzijama po sedam do deset dana. Hvala bogu, u zadnje vreme mi se popravilo jer koristim sve više prirodu, šume, selo, planine kad god mi se pruži mogućnost.“ Koliko teško podnosi/udiše zagađen vazduh u Beogradu, govori nam da jedva uspeva da se popenje na prvi sprat svoje kuće.

U Srbiji izostaje ozbiljno interesovanja zvanične politike za zagađenost vazduha, koje je neophodno za rešavanje ovog problema.

„Evropska zajednica redovno beleži propuste Srbije. Upravo zbog prekoračenja nivoa zagađenja sumpor-dioksidom u 2018. i 2019. godini, protiv Srbije je prošle zime ponovo pokrenut postupak Evropske energetske zajednice“, dodaje Grupa NDBG.

Zagađenje vazduha može prouzrokovati i kardiovaskularna oboljenja: poremećaj srčane funkcije, infarkt miokarda, anginu pektoris, povećan krvni pritisak, arteriosklerozu, itd. Teški metali olova i žive su opasni za nervni sistem odraslih, a posebno dece – sniženo mentalno funkcionisanje, oštećenje govornih sposobnosti, agresivnost, depresija, poremećaj spavanja, dok kod odraslih može doći do raznih upala nervnog tkiva, glavobolja, uznemirenosti, depresije, moždanog udara, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.

Kako ukazuju određena istraživanja, razvoj pluća kod dece, izložene zagađenju vazduha od teškog saobraćaja, može biti usporen i do 14 odsto. Utvrđeno je da su Beograđani izloženi riziku od kancera zbog koncentracija arsena i hroma u vazduhu. Arsen dolazi iz obrenovačkih termoelektrana, a hrom može da se poveže sa železarom u Smederevu.

Politiku zaštite životne sredine obavezuju međunarodne konvencije, ali je problem što Srbija ne poštuje i ne ispunjava ni svoje propise.

Aktivnost države

Kada je u pitanju aktivnost države po ovom pitanju, postoje neki od koraka koji su preduzeti. Gradski zavod za javno zdravlje napravio je plan mera za Beograd od 2021. do 2031. godine, koje se odnose na poboljšanje voznog parka javnog prevoza, izgradnju metroa, podsticanje pešačkog i biciklističkog kretanja, gašenje kotlarnica gde god je moguće, kao i uvođenje subvencija ili olakšica za zamenu neefikasnih kotlova. Na republičkom nivou, država je usvojila izmene pravilnika kojim se omogućava smanjenje cene priključka na gas za domaćinstva i do 50 odsto, kao značajan korak da građani masovnije prelaze na upotrebu gasa.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Beograđani u riziku od raka zbog lošeg vazduha”

  1. Hitno zabraniti seču šume zbog gradjevinskog zemljišta po Beogradu!Proglasiti trajnu zabranu!

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.