Bez kompromisa o blagoslovu Crkve 1Foto: Fonet/ Božana Pavlica

Da je Pravoslavno bogoslovskom fakultetu (PBF) mesto u sastavu Beogradskog univerziteta (UB) jedini je zaključak s kojim se slažu svi članovi petočlane Radne grupe, formirane sa zadatkom da ponudi platformu koja bi poslužila kao osnov za pregovore o usaglašavanju statuta UB i PBF.

Finalni izveštaj Radne grupe nije potpisao jedan od članova, profesor PBF Porfirije Perić, već je Senatu UB uputio izdvojeno mišljenje u kome objašnjava zbog čega se, kako je napisao, izuzeo iz kruga donosilaca tog dokumenta.

A pre nego što su oba izveštaja dostavljena članovima Senata (ova tema je bila na dnevnom redu poslednje sednice) Ministarstvo prosvete je izašlo sa Nacrtom izmena Zakona o visokom obrazovanju, u kome su članovi Statuta PBF o davanju saglasnosti (blagoslova) Crkve na zapošljavanje i otpuštanje nastavnika i upis studenata „pretočeni“ u zakonska rešenja.

U finalnom izveštaju u koji je Danas imao uvid, članovi Radne grupa Dejan Popović, Miodrag Popović, Milan Vukomanović i Andreja Katančević, iznose zaključak da ne postoji zakonski osnov za uvođenje instituta blagoslova u autonomno pravo UB i PBF.

Analizom propisa u drugim državama utvrdili su da u Grčkoj ne postoji davanje saglasnosti crkvenog organa za izbor nastavnika ili za studiranje na pravoslavnim teološkim fakultetima na Nacionalnom i Kapodistrijskom univerzitetu u Atini i Aristotelovom univerzitetu u Solunu.

U Ruskoj Federaciji ne postoje bogoslovski fakulteti u sastavu državnih univerziteta.

„Institut blagoslova je specifično rimokatolički, a osnov za njegovo unošenje u nacionalno pravo je konkordat potpisan sa Svetom Stolicom, koji Republika Srbija nije zaključila. S druge strane, čak i da takav ugovor postoji, on se ne bi mogao primenjivati na PBF, s obzirom na to da je reč o fakultetu na kome se izučava teologija druge hrišćanske denominacije“, piše u izveštaju Radne grupe.

S druge strane, profesor Porfirije Perić u izdvojenom mišljenju ukazuje da bogoslovski fakulteti na atinskom i solunskom univerzitetu nisu određeni kao „pravoslavni“, odnosno nisu konfesionalno definisani, te zato nisu analogni položaju i ulozi PBF i ne predstavljaju referentan primer.

„Nepostojanje pravoslavnih bogoslovskih fakulteta u okviru državnih univerziteta u Ruskoj Federaciji ne znači da ovaj institut ne postoji na univerzitetima čiji je osnivač Ruska pravoslavna crkva“, navodi Perić i ukazuje da institut blagoslova nije specifično rimokatolički, „već je reč o institutu koji garantuje samoodređenje hrišćanskih crkava, imajući u vidu uticaj konfesionalnih studija teologije na njihov identitet“.

Profesor Perić je začuđen što su, „nasuprot neuobičajenoj brizi za nepravoslavnost instituta blagoslova“, članovi Radne grupe propustili da istaknu da rimokatolički teološki fakulteti u okviru državnih univerziteta primenjuju institut blagoslova ne samo u Nemačkoj i Hrvatskoj, već i u Francuskoj.

„Rimokatolički teološki fakulteti u okviru crkvenih univerziteta u Italiji, Španiji i Poljskoj poštuju kanonsko pravo Rimokatoličke crkve, koja izričito propisuje ovaj institut. Samo navedene države zajedno čine dve trećine EU po broju stanovnika“, napomenuo je profesor Perić.

Radna grupa je u svom izveštaju zauzela identičan stav kao i univerzitetski Odbor za statutarna pitanja – da Statut PBF nije u saglasnosti sa Statutom UB i Zakonom o visokom obrazovanju u odredbama kojima se predviđa saglasnost episkopa za upis studija i konkurisanje za izbor u zvanja nastavnika i odobrenje Sinoda za službu učenja kod izbora u nastavnička zvanja. Sporne odredbe Statuta PBF ne proizvode pravno dejstvo, piše, između ostalog u izveštaju.

„Ukoliko bi se želelo uvođenje blagoslova osnov za to bi trebalo da bude zakonska regulativa, koja bi u tom slučaju morala da bude drugačija od postojeće. Prilikom njene izmene bi posebno trebalo voditi računa o propisima Ustava Srbije kojim se uređuje autonomija univerziteta i pravo na pravno sredstvo“, zaključuje Radna grupa.

Profesor Perić kaže da je saglasan sa preporukom da se prilikom zakonskog uređenja instituta blagoslova vodi računa o ustavnoj odredbi o autonomiji univerziteta, ali podseća da se pri uređenju studija pravoslavne teologije vodi računa i o ustavnom načelu slobode vere, koje obuhvata pravo Crkve na samoodređenje u pogledu verskog identiteta, na koji takve studije presudno utiču.

„Upravo ogromna zastupljenost instituta blagoslova u EU potvrđuje da je reč o rešenju koje je nesumnjivo srazmerno legitimnom interesu samoodređenja jedne crkve u pogledu sopstvenog verskog identiteta“, navodi Perić.

On je u izdvojenom mišljenju obrazložio i da tokom rada Radne grupe nije bilo razumnog pokušaja da se stavovi članova usaglase. Naveo je niz primera da predstavnicima PBF nije ostavljeno dovoljno vremena da prouče materijale, niti je tom fakultetu omogućeno da zameni svog člana pre nego što je usvojen završni izveštaj, pošto je u međuvremenu on izabran za patrijarha.

Profesor Perić je ocenio i da sadržaj završnog izveštaja ne odgovara zadatku sa kojim je Radna grupa osnovana, jer u najvećoj meri sadrži pravna mišljenja o usaglašenosti dva statuta, što se, kako kaže, ne može smatrati radnjom preduzetom u cilju prevazilaženja sporne situacije. Smatra da za pravna pitanja nije stručan, te da u radnoj grupi sa takvim zadatkom ne bi ni prihvatio da učestvuje.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

3 reagovanja na “Bez kompromisa o blagoslovu Crkve”

  1. Drugim recima patrijarh Porfirije nastavlja delo progona crkveno-politickih neistomisljenika. Zna se da je vladiki Maximu „blagoslov“ povucen zbog stavova o Ukrajini u kome je branio odluke fanariota. Sve ostalo su naklapanja.

  2. sta smo mi bogu zgrjesili da nam bradonje kroje kapu ostatku ivot.mladosti iskoristite sve sanse da napustite prostore ex nam zajednicke drzave.

  3. Kada bi se ovako svesrdno borili i za uvodjenje PDV u svojim prodavnicama i kad bi razmisljali da su prilozi koje dobijaju od „drzave“ mozda potrebniji drugome,bilo bi puno prava za uticaj u politiku Bogoslovskog fakulteta.Sva sreca sto je Bog,po Svetom pismu,u nama samima nemam vise potrebe da idem u crkvu i da se susrecem sa ovakvim licemerima.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.