Bez „Petice“ Niš više nije isti

Izrečena je povodom oduzimanja regionalne frekvencije Televiziji Pet, inače prvoj privatnoj televiziji u Nišu, najgledanijem niškom TV kanalu i gradskom medijskom brendu.

Crnohumorna „pretnja“ deo je prilično opipljive ljutnje i žaljenja Nišlija zbog sudbine popularne „Petice“. Izrazili su je i kroz 15.000 potpisa na peticiji kojom se zahteva povratak televizije u kablovsku ponudu i koji su prikupljeni za manje od nedelju dana. Ipak, odluka RRA, doneta sredinom avgusta, konačna je i neopoziva. RTV Pet mora da prestane da emituje program i izađe iz svih kablovskih sistema jer tri godine nije platila taksu za frekvenciju u ukupnom iznosu od oko sedam miliona dinara.

Kraj priče o „Petici“, osnovanoj pre 18 godina, ispričan je prošlog petka, pred početak centralne informativne emisije u 18 časova. Nije zvanično saopšteno koliko su njenom kraju kumovali centralizacija zemlje, političari koji shvataju značaj medija samo kada su im potrebni, interni problemi poput nedovoljno zainteresovanih vlasnika i neodgovornog poslovodstva, konkurentski medijski uticaji i ekonomska kriza. Umesto iznošenja „pet mogućih razloga“ za gašenje, koji se mogu čuti u nezvaničnim razgovorima, voditeljka je kazala: „Saopštićemo vam jednu jedinu vest u par reči: nema više Televizije Pet.“ U kadru iza nje nalazili su se svi zaposleni, koji su saopštenje propratili u tišini, a potom uz osmehe mahnuli gledalištu. Onda se ekran zamračio.

Konačnoj „odjavi“ iz etra prethodila je atmosfera koju dobro poznaju novinari svih srbijanskih medija koji su bili prisiljeni na gašenje. Dragan Stojanović Žika, koji je poslednjih godina vodio jutarnji program, objašnjava za naš list da je „Petica“ funkcionisala kao porodica „pogotovu u poslednje vreme“. Zaposleni su bili i bukvalno nerazdvojni u poslednjih 48 sati. Na televiziji su jeli i spavali. Nije bilo viskija i delikatesa, jeo se hleb i ajvar, a pilo piće doneto od kuće. Pevali su se rok standardi i svirala gitara. Dosta se plakalo. Ipak, na kraju, brava je promenjena, a televizijske prostorije, u Tržnom centru Kalča, zaključane su poslednji put. Ove sedmice u njih bi trebalo da uđe stečajni upravnik.

Pre zatvaranja „kuće“ održan je i poslednji sastanak zaposlenih na kojem su još jednom predočene finansijske činjenice. Jedna od ključnih informacija bila je da je „Petici“ nedavno stigla menica firme „Trebič MM“ iz Sokobanje u vrednosti od 1,3 miliona evra na ime jemstva za kredit podignut u Hipo banci još 2006. godine. „Trebič“ je tada bila firma koju je privatizovao biznismen Siniša Stojičić, suprug Slavice Nikolić Čorbić, koja je bila direktorka i glodurka „Petice“. U „Petici“ ni danas ne umeju da objasne kako je televizija mogla da bude jemac za tako veliki kredit kada nije imala nekretnine, a već je bila kreditno zadužena.

Televizija je, naime, neposredno pre toga konkurisala za nacionalnu frekvenciju i za te potrebe poslovodstvo je podiglo kredit od 700.000 evra kod Komercijalne banke. Planirani su ili su obezbeđeni predajnici, oprema, nova lokacija za televiziju u Nišu, dopisništvo u Beogradu. Ali, nacionalna dozvola nije dobijena, a u obrazloženju RRA je kratko navedeno da bi to moglo da bude zato što je u vlasništvu kuće „identifikovan kapital Olivere Nedeljković, koja se suočava sa optužbama za privredni kriminal“, a inače je sestra tada proskribovane braće Karić. Frekvencije su dobile isključivo beogradske televizije, među kojima i Avala, Košava i Happy, koje u to vreme nisu imale program. Direktorka Nikolić Čorbić je ovakvu odluku nazvala nezakonitom i još jednim „dokazom izuzetne centralizacije Srbije u svim oblastima života“.

„Petica“ je od tada uspela da vrati Komercijalnoj banci polovinu kredita, ali je zapala u tešku finansijsku krizu, koja je kulminirala 2009. Uspevala je da plaća dugove za lokalnu frekvenciju, koju je prethodno imala, ali ne i za regionalnu, koju je tada dobila. Račun televizije bio je u blokadi duže od godinu dana za iznos od 35 do 40 miliona dinara, a ukupan dug dostigao je cifru od oko 800.000 evra. U jednom trenutku deo ljudi je napustio kuću, a većina zaposlenih je prošle godine štrajkovala jer nisu primili i po 13 plata.

Radilo se, kažu, „uz pomoć štapa i kanapa“. Oprema se „nosila kući da bi se zalemila“, a stativi su „lepljeni selotejpom“. Ponekad nije bilo automobila za teren. Telefoni su bili isključeni po dva meseca. Novinari su „skidali“ vesti sa interneta u centru grada preko vajrlesa. Primali su se minimalci. Ipak, dobar deo zaposlenih uspeo je i u takvim uslovima da „oboli“ od teškog entuzijazma. Uprkos svetskoj i internoj finansijskoj krizi, poslednjih par godina pokrenuto je 12 emisija, dovedena su značajnija novinarska imena, a zarada od marketinga je povećana.

– Početkom prošle godine, kada su urađena poslednja relevantna merenja gledanosti u Nišu, još jednom smo bili ubedljivo prvi, a gledanost nam je porasla za dodatnih deset odsto. Ipak, nismo tako „stajali“ i kod političara. Lokalna samouprava nam, recimo, u poslednje tri godine nije dala ni dinar poreskih obveznika, iako su oni najčešće gledali našu televiziju. Sredstva su odlazila ka nekim drugim privatnim medijima sa daleko nižom gledanošću ili uticajem – kaže za Danas doskorašnja glavna i odgovorna urednica Televizije Pet Slađana Ostojić.

Ona smatra da je gašenje „Petice“ početak povratka u devedesete. Boji se da bi u Nišu, koji je 1996. imao neuporedivo više slobodnih medija nego Beograd i ostali gradovi u Srbiji, uskoro mogao da utone u medijski mrak. Najpre je, pre dve i po godine, po nalogu države ugašen Radio Niš. RRA je navodno ovih dana ušla u proceduru oduzimanja regionalne dozvole privatnoj Televiziji Zona. Neizvesna je sudbina Niške televizije (NTV), čiji je osnivač Skupština grada, i koja planira da postane regionalni javni servis, jer je novo Ministarstvo kulture najavilo izmenu Medijske strategije u delu koji predviđa formiranje šest regionalnih javnih servisa u Srbiji, što bi moglo da znači njihovu privatizaciju ili čak gašenje.

– Obaveze prema državi moraju da se plate, ali mediji nisu dragstori, a sloboda informisanja je svetska civilizacijska tekovina, koju razvijene demokratije pomažu. Gašenjem medija u Nišu dovedeno je u pitanje pravo na elementarno informisanje građana. Bojimo se da će Nišlije uskoro biti (loše) informisane o događajima u svom gradu samo kroz nekoliko nacionalnih medija iz Beograda. Sve to je suprotno verbalnom zaklinjanju vlasti u decentralizaciju, a odgovara pojedinim medijskim moćnicima u Nišu – zaključuje Ostojićeva.

Borbu Televizije Pet da se vrati u kablovski sistem javno su kritikovali jedino osnivači privatnih televizija Belami i Kopernikus Vitko Radomirović i Zvezdan Milovanović, kao i Miroslav Ćosić, aktuelni glodur NTV i nekadašnji kolumnista Narodnih novina, čiji je vlasnik Radomirovićev brat, Tomislav. U televizijskom nastupu oni su jednodušno „insistirali“ na činjenici da i mediji moraju da izmiruju obaveze i poštuju zakon. Takvo „zalaganje“ podgrejalo je nezvanične spekulacije da je Vitko Radomirović navodno zainteresovan i za eventualnu privatizaciju NTV, čime bi „zaokružio uticaj nad medijskom scenom u gradu“. Radomirović do sada nije javno govorio o tome.

Tokom celokupne borbe zaposlenih za opstanak „Petice“ nisu su oglašavali samo njeni vlasnici, inače nedovoljno poznati javnosti. Prema Agenciji za privredne registre, vlasnici su Danilo Lukić (46,14 odsto), Jugoslav Jović (26,6), doktor pravnih nauka Dragan Čorbić (15,98) i kompanija Delta Matik (11,28 odsto). Nezvanično, Joviću je udeo prodala Olivera Nedeljković, a iza Lukića navodno „stoji“ bivši premijer Srbije i gradonačelnik Niša Zoran Živković. Eksdirektorka „Petice“ Nikolić Čorbić više puta je negirala Živkovićevo suvlasništvo.

Televizija Pet je, inače, jedan od prvih medija u Nišu i Srbiji koji su se u vreme zimskih protesta 1996. otvorili za demokratsku opoziciju, ali nije bila prva. Promovisala je demokratiju i građanske vrednosti, ali u tome nije bila jedina. Insistirala je na profesionalnom informisanju građana, ali ne i na „velikim temama“ ili istraživačkom novinarstvu. Umela je ozbiljno da kritikuje vlast, ali i da koketira sa pojedinim političarima. Ipak, bila je najpopularnija niška televizija koja je obeležila noviju medijsku istoriju grada. Promovisala je normalnost, civilizovanost i pristojnost u vremenima koja nisu bila takva. I neka zvuči patetično: od prošlog petka Niš više nije isti.

Cvetičanin: Desetkovana medijska scena

– Iako RTV Pet nikada nije dostigla nivo B92, njen značaj za Niš i za južnu Srbiju je bio vrlo sličan. Sa „Peticom“ je nestala još jedna od onih stvari koja je Niš, u jednom relativno kratkom periodu, činila gradom. Njeno uništavanje počinje kada nije dobila nacionalnu frekvenciju za koju je konkurisala iako je u to vreme bila najbolja regionalna televizija u Srbiji. Završetak tog medijskog „procesa“ biće najavljeno gašenje šest regionalnih javnih servisa u zemlji koji će najverovatnije dospeti u ruke lokalnih tajkuna. A to će gotovo izvesno dovesti do situacije da će te televizije, po modelu „ključ u ruke“, biti ustupane političkim partijama, za besomučnu propagandu. Prethodno uređenje medijske sfere u Srbiji tokom 2000-ih već je desetkovalo medijsku scenu, a na tržištu su opstali oni mediji koji su podilazili najgorim porivima gledalaca, a nestali oni koji su pokušavali da štite opšti interes – kaže za Danas sociolog Predrag Cvetičanin, moderator izrade aktuelne Strategije kulturnog razvoja grada Niša.