Bez pouzdanih brojeva, nemoguće oceniti epidemiološku situaciju

Od nadležnih se još može čuti da za sada imamo stagnaciju u broju obolelih. Dobro je, dodaju, što se bolnički kapaciteti više ne pune istom brzinom i što broj pregleda u kovid ambulantama opada.

Međutim, kakva je zapravo epidemiološka slika Srbije, na osnovu kojih podataka se ona sagledava i kako se posledično ocenjuje delotvornost uvedenih mera?

Član Kriznog štaba Predrag Kon rekao je pre nekoliko dana da ni sam ne zna da li se podaci koji se svakoga dana saopštavaju odnose na testirane ili obrađene testove u poslednja 24 sata, dok epidemiolozi iz gradova u Srbiji, poput doktora Radovana Čekanca iz Kraljeva, koje je jedno od žarišta, poručuje da zvaničan broj pozitivnih građana malo znači u ovom trenutku i da ne odslikava pravo stanje stvari.

Epidemiolozi sa kojima je Danas razgovarao takođe ističu da je nemoguće verovati zvaničnoj statistici, zbog čega je teško suditi o trenutnoj epidemiološkoj situaciji. Oni dodaju i da nema sumnje da je širenje virusa van kontrole.

– To što se prikazuje kao zvanična statistika je netačno i to je svima jasno. Pouzdaniji pokazatelj su podaci iz kovid ambulanti koji govore da je procenat pozitivnih u pojedinim mestima mnogo veći od zvaničnih brojeva. Ja ne mogu da sudim o zahvaćenosti ali je jasno da je bolest uzela maha jer dok nisu prošli izbori ništa nije preduzimano. Mi imamo najintenzivniji od četiri stepena transmisije virusa a rizik od zaražavanja u Srbiji je verovatno najviši u Evropi – kaže epidemiolog Zoran Radovanović.

U zvanične brojeve sumnja i epidemiološkinja Ivana Prokić, koja trenutno radi kao postdoktorski istraživač u Erazmus medicinskom centru u Holandiji. Prokić zajedno grupom stručnjaka sa Balkana čini grupu „korona karantin“, čiji je cilj da predstavi tačne i relevantne informacije o kovidu 19. Iako se ova grupa u nekoliko navrata obraćala Vladi Srbije nudeći pomoć, konkretan odgovor nisu dobili. Inače jedan od zahteva koji su imali kako bi se uključili u sprečavanje širenja virusa u našoj zemlji jeste i uvid u podatke.

– Zbog brojnih neslaganja u brojevima iluzorno je računati stopu obolevanja ili smrtnosti koristeći pogrešne brojeve. Zato smo imali ideju da ponudimo svoju pomoć i tražimo otvorene detaljnije podatke i time pomognemo da se uradi prava analiza stanja. U Bosni naši članovi su deo Kriznog štaba, u Albaniji sarađuju na unapređivanju protokola za doktore, u Crnoj Gori sarađujemo sa lokalnim epidemiolozima… U Srbiji sarađujemo sa drugim privatnim inicijativama koje tehničkim rešenjima pomažu u borbi protiv epidemije – objašnjava Prokić, dodajući da su se obraćali kabinetu premijerke i Ministarstvu zdravlja a da je jedini odgovor koji su dobili bio „razmislićemo“.

Sagovornica Danasa smatra da je u Srbiji epidemija definitivno izmakla kontroli „pošto su epidemiološki parametri ignorisani, i pošto je zarad političkih interesa odlučeno da je preko noći sve u redu“.

– Dve nedelje nakon toga, lepo vidimo posledicu takve odluke tj. „drugi“ talas, iako s obzirom koliko javni podaci nemaju smisla, pitanje je da li je ovo drugi talas ili prvi nikada nije prestao, kaže Prokić.

Odgovarajući na pitanje Danasa šta preostaje da se radi u trenutnoj situaciji, epidemiolog Zoran Radovanović kaže – sprovođenje postojećih mera, apostrofirajući da nam je potreban i rigorozan nadzor.

– Na jednoj strani moraju se sprovoditi mere individualne zaštite a na drugoj potreban je mnogo veći nadzor. Istovremeno, iako većina ne zna da kaže gde se zarazila, tamo gde je moguće treba pratiti kontakte i stavljati ih u izolaciju. Neophodno je kontrolisati kako se mere sprovode i ako treba primeniti i kazne – smatra Radovanović, dodajući da se očekuje da za nekoliko nedelja dođe do pada broja zaraženih I relativne stabilizacije, a da ćemo tek videti šta će nam jesen doneti.

Neophodnost nadzora naglašava i Ivana Prokić, koja kaže da za razliku od zemalja gde je širenje virusa stavljeno pod kontrolu, na Balkanu to nije učinjeno jer nisu poštovani epidemiološki parametri.

– U evropskim zemljama postoje sistematski protokoli za ovakve situacije i mere su još uvek na snazi od marta. U Holandiji nikad nije uveden policijski čas, ali se još uvek radi od kuće, održava 1,5 metar udaljenosti, nema okupljanja i većih događaja i postoje kazne za nepoštovanje mera – ističe Prokić.

Kada je epidemija pod kontrolom?

„Epidemija je pod kontrolom kada nadležne institucije imaju tačan uvid u broj zaraženih, vreme i mesto inficiranja i stanje njihovih kontakata, te broj teško obolelih i umrlih i najzad kada na osnovu tih informacija, propisanim i sprovedenim merama dovedu tzv. osnovni reproduktivni broj ispod jedan (broj koji označava koliko ljudi jedna kovid pozitiva osoba zarazi)“, objašnjava Ivana Prokić. Ona kaže da smo tokom maja imali manji procenat pozitivnih u odnosu na ukupno testirane, ali „daleko od toga da je bilo dovoljno nisko da bismo proglasili da je epidemija pobeđena i sve mere ukinute preko noći što se apsolutno nikad ne radi“.

„Bili smo obmanuti“

Ivana Prokić je i jedna od potpisnica otvorenog pisma Vladi Srbiji u kojem lekari traže između ostalog i promenu načina na koji krizni štab upravlja epidemijom. Odgovarajući na pitanje zašto je potpisala ovaj dokument, Prokić kaže da želi da podrži kolege jer stoji iza svake napisane reči. „To nije politički potez već način da damo do znanja da nas nisu obmanuli i da se kao lekari ograđujemo od onih koji blate našu struku. Izjave i pokušaji ministra zdravlja, predsednika i ostalih članova Kriznog štaba da obezvrede ovu inicijativu su u najmanju ruku tužni i dodaju na njihovu nekompetentnost da se bave pozicijama koje su im dodeljene“, ističe Prokić. Komentarišući izjavu ministra Lončara da o situaciji u Srbiji ne mogu da sude oni koji žive u inostranstvu, sagovornica Danasa kaže „činjenicu da ne živim i kao lekar ne radim u Srbiji koja me je školovala, kao i veliki broj mojih kolega, jedan ministar zdravlja treba da shvati kao lični poraz a ne povod da nas diskredituje“.