Bobičić: Ženama u javnosti se ništa ne prašta 1Foto: Katarina Despotović

Žena nije kriva, ona je žrtva. Krivci su ljudi koji konzumiraju i stvaraju medije. Odgovornost je na njima. Uredništvo na prvih petnaest strana izostavlja žene, nema ih u štampanim medijima. One se nalaze u prostorima za skandale. Ne možemo da govorimo o ravnopravnosti. Žena nema u oblastima gde one jesu, kazala je Nađa Bobičić, teoretičarka književnosti, a u vezi sa diskriminatornim jezikom medija na debati “Stvarno tako misliš?” održanoj u Marsh Open Space-u.

Ovo je samo jedan od problema koji su učesnici debate razmatrali, a kao važne istakli su i negativan prikaz LGBT osoba i manjinskih grupa. Kako su se saglasili, sve je veći porast jezika netrpeljivosti koji se iz polja masovne kulture preliva u svakodnevni život i govor. Debata je postavila pitanja: gde prestaje politička korektnost, a počinje cenzura, da li postoji sloboda govora ako ta sloboda vređa, kada humor prestaje da postoji kao sredstvo za prevazilaženje svakodnevnih društvenih i političkih problema i počinje da ih stvara.

Upravo, o ulozi humora i načinima njegove primene govorio je stand-up komičar i voditelj, Darko Mitrović, koji je svoj način tumačenja nekih važnih životnih problema označio kao “crni humor”, koji “nije za one koji su navikli na upakovano slatko sr**nje i ne mogu da idu u korak sa vremenom”.

– Bitan je način. Moja emisija “Mentalno razgibavanje” se bavi humorom i skretanjem pažnje na posrnulo društvo. Ljudi se vraćaju u srednji vek i bukvalno mrze sve. Žene su najosetljivije. Ja na svoj način skrećem pažnju na njih, a prete mi i crkva i politika. Ne ismevamo žene nikada, ali ukazujemo da su nekada i one krive. Neke misle da muškarci imaju pravo da ih šamaraju, da je to odraz muškosti. One staju na stranu nasilnika. To je surova realnost. I još nešto, sve je više ugnjetavanja, a sve više i priča o slobodi. Nema više pozitivnog humora, nema sarkazma, meri se svaka reč. Označavali su me kao nacistu i rasistu, a moje je mišnjenje da humor nema granice. Šalio sam se i na račun svoje pokojne supruge i svoje lične tragedije, kazao je Mitrović i podvukao da “humor ne mora da se dopadne, ali treba da postoji kao sloboda izražavanja”, a “ni glupe viceve ne treba zabranjivati”.

Da su muškarci više pozicionirani i da je vidljivost žena u medijima manja, misli i novinarka nedeljnika “Vreme” Jovana Gligorijević, koja odgovornost  vidi u urednicima koji uređuju naslovne blokove na koje se “pecaju” čitaoci.

– Klikom se pecaju čitaoci, a oni postaju sve manje i manje osetljivi. Činjenica je da su muškarci više zastupljeni, a žena se teško probija i zavređuje poštovanje. Dok se ne pokažu zubi, nema ništa. U izveštavanju treba biti oprezan. Žrtva često prebacuje krivicu na sebe. Žena koja je tučena ili se boji ili kaže “ma, ja sam prva počela”. Postoje žene koje su krive što su žive. Dobar primer je slučaj Nataše Bekvalac, kazala je Gligorijević, ali i dodala da “žuta štampa jeste legitimna”, a da je u medijima dosta “ružnih reči sa zvezdicama”, koje prenose poruku “reći ću ti najgore, a sakriti se iza pristojnosti”.

Svoje pesimističko viđenje javnog prostora dao je i Dragan Kecman, urednik magazina “Story” koji je kazao da je “stanje sve ekstremnije iz dana u dan”, ali i da on “brani medije” jer je “mentalitet naroda problem”.

– Moramo jednoga biti svesni. Situacija sa izveštavanjem nije ružičasta, ali ne mogu mediji da vaspitavaju ljude nego to mora da radi porodica. U mom listu se trudimo da, kada se desi nasilje, nasilniku ne dajemo priliku da govori nego žrtvi i, za sada, nam dobro ide. Sećam se naslova jedne novine “Gejevi šire sidu po Srbiji”. To je strašno. Ali to je većinsko mišljenje koje se potpuruje”, kazao je Kecman, sa čime se složila i Gligorijević uz konstataciju da “jedino biće kome će mediji teže oprostiti nego ženi jeste gej muškarac”.

Debatu “Stvarno tako misliš?” vodila je Ida Prester, muzičarka i voditeljka, a organizator je Hartefakt u saradnji sa holandskom ambasadom.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.