Brže i jednostavnije otkrivanje virusa

Južnokorejska kompanija BioSensor, koja proizvodi ovu vrstu testova, dobila je odobrenje za njihovu upotrebu od Svetske zdravstvene organizacije, a planirano je da posredstvom globalne inicijative „ACT Accelerator“ 120 miliona antigenskih testova bude dostavljeno siromašnim i manje razvijenim zemljama u kojima ne postoje adekvatni kapaciteti za opsežno PCR testiranje i to po maksimalnoj ceni od pet dolara.

Pored onih najugroženijih, i bogatije države koje su se pridružile „ACT Accelerator“ incijativi, poput Srbije, moći će da nabavljaju ovu vrstu testova.

Kako prenosi Gardijan, Nemačka je već naručila 20 miliona testova, dok bi Francuska i Švajcarska trebalo da slede njihov primer.

Objašnjavajući za Danas sličnosti i razlike između PCR i antigenskih testova, te prednosti ovih drugih, genetičar Oliver Stojković kaže da su obe vrste direktni testovi na prisustvo virusa (za razliku od seroloških koji određuju antitela i koji su indirektni), s tom razlikom što antigenski testovi detektuju virusni protein, a PCR otkriva RNK virusa.

– Antigenski testovi se rade iz brisa nosnog dela ždrela, i njihova prednost je u tome što su jeftiniji od PCR, što se brzo dobijaju rezultati i što nije potrebna dodatna oprema za očitavanje rezultata kao što je to slučaj sa PCR testovima. Razmišljalo se čak i o tome da se ovi testovi sprovode na ulazu na stadione ili u bioskope. Za sada je to daleko od ostvarenja i mnogo je realnija da se koriste kao brzi testovi sa zadovoljavajućom senzitivnošću i specifičnošću prilikom recimo ulazaka lekara ili pacijenta u zdravstvenu ustanovu, kaže Stojković.

Upitan da li vidi antigenske testova u upotrebi u Srbiji, sagovornik Danasa kaže da veruje da će se razmišljati u tom pravcu.

– Verujem da će naša zemlja razmišljati o nabavci ovih testova. Ako vas PCR košta 10 evra, a antigenski test maksimalno pet evra, čak i ako je antigenski manje senzitivnosti, ima smisla razmišljati o njegovom uvođenju u određenim situacijama. I kao što u svetu postoje brza odobrenja za korišćenje određenog dijagnostikuma (kakvo je dala SZO za neke testove), tako i Agencija za lekove kod nas može da da odobrenje po ubrzanoj proceduri za korišćenje antigenskih testova u Srbiji. Ne verujem da ćemo mi koristiti antigenske testove na aerodromu ili u školama, kao što se sada meri temperatura, jer bi to ipak bio veliki trošak. U svakom slučaju Krizni štab je taj koji treba da proceni odnos koristi i troškova ako bi se antigenski testovi recimo rutinski upotrebljavali svakog dana u školama, napominje Stojković.

On dodaje da se antigenski testovi na korona virus razvijaju još od aprila, da se trenutno dvadesetak kompanija bavi njihovom proizvodnjom kao i da oni nisu prvi antigenski testovi koji se koriste za otkrivanje nekog virusa.

Pre SZO Američka agencija za hranu i lekove (FDA) odobrila je upotrebu anatigenskih testova. Kako navodi ova institucija, antigenski testovi su manje osetljivi od PCR, koji se i dalje označavaju kao „zlatni standard“ u dijagnostici. Stoga negativan rezultat na ovom testu treba tumačiti u sklopu ostalih informacija (klinička slika, podaci o kontaktima sa zaraženima), odnosno ne bi trebalo odmah isključiti mogućnost da je osoba ipak zaražena korona virusom. Na drugoj strani, antigenski testovi imaju podjednaku specifičnost kao i PCR, što znači da je lažan pozitivan rezultat na ovoj vrsti testa malo verovatan.

Pogodan za rane faze bolesti

FDA takođe preporučuje da se antigenski testovi koriste u ranim fazama bolesti kada je najveće prisustvo virusa, zatim da mogu da budu upotrebljeni kada se zna da je osoba bila u kontaktu sa zaraženima, te u sredinama gde postoji visok rizik od prenošenja virusa, pogotovu ako je važno brzo dobiti rezultate. Američka agencija ističe i da ne postoje pouzdani podaci na osnovu kojih bi se mogla dati preporuka za upotrebu antigenskih testova među asimptomskim pacijentima i pacijentima kod kojih je potrebno uraditi kontrolni test.