Foto: N1

Prema njegovom utisku, i jedni i drugi zarad interesa, verovatno onih prvih, kreiraju lažni vesti koje su u Srbiji postale svakodnevica. Kada čitam novine, svakog dana barem po jednu lažnu vest mogu da pronađem, a iz iskustva nije mi potrebna provera da li sam u pravu ili nisam, rekao je Čaluković, u okviru serijala Press Extra.

Čaluković je novinarki Ivani Šanjević ukazao na rasprostanjeno mišljenje da je odgovorno novinarstvo sredstvo borbe protiv lažnih vesti.

Uvek imamo te mantre da se protiv nekulture treba boriti kulturom ili protiv površnih rešenja u zdravstvu nekim normalnim naučnim sredstvima. Zato bi, verovatno, odgovor u medijima trebalo da bude odgovorno novinarstvo, ali Čaluković napominje da se u proteklih nekoliko godina ono izgubilo ili je izgleda izgubilo bitku.

Prema njegovoj oceni, društvene mreže doprinose širenju lažnih vesti, čak su možda „neki humus svih tih lažnih vesti“.

Imate stavove, izjave nekih ljudi, koje, pretpostavljam, nijedan mediji u nekoj ozbiljnoj zemlji ne bi objavio, a oni preko društvenih mreža imaju veliku prodornost, ilustrovao je Čaluković.

Oni objave nešto na društvenim mrežama, to dospe u medije i tako se ruši kredibilitet i jednih i drugih, ocenio je Čaluković i poručio da bi novinari trebalo da čitaju između redova.

Ako je to ikako moguće u ovakvoj tabloidnoj Srbiji, koja je, kako je naglasio, prepuna svih šarenih priča koje izgledaju na prvi pogled istinite, a uglavnom nisu.

On smatra da šarene ili lažne vesti na estradnom polju nemaju nikakav uticaj u društvu ili na živote građana.Ali, ako se pojavi lažna vest u političkom ili društvenom korpusu vesti, onda to može da bude veoma štetno i za državu i za pojedinca, zaključio je Čaluković.