P { margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); }P.western { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Arial Unicode MS“,sans-serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Mangal“; font-size: 12pt; }

     Ono po čemu će se peto Pazarovo učešće u fudbalskoj eliti najviše pamtiti svakako je prva prvenstvena pobeda nad Partizanom (3:2). Neko će se sezone sećati i po katastrofalnom startu i porazu od Javora na Gradskom stadionu (1:0), a neko samo po Javoru. Tri puta su Ivanjičani dolazili u Pazar i sva tri puta iz njega odlazili kao pobednici, kompletnom plenu u klasičnom ligaškom delu dodali su i trijumfe u plej – autu i Kupu Srbije (u oba duela bilo je 2:0). Biće i onih koji će jedino pamtiti pet uzastopnih mečeva u drugom delu prvenstva bez datog gola.

      Javor je po Novi Pazar bio fatalan, a Jagodina njegova srećna zvezda. Tri pobede nad sada već bivšim superligašem najverovatnije su i ostavile plave u eliti domaćeg fudbala. Jedina tri boda sa gostovanja u redovnom delu lige doneta su iz grada „ćurana“ (2:1). Do preostale dve pobede nad Jagodincima došlo se na mišiće i to na Gradskom stadionu. Oba puta izgledalo je da će gosti natrag u grad smeha sa vrećicom ili vrećom bodova. U decembru ih je posle sjajno odigranog prvog poluvremena u kojem su se pošteno ispromašivali iz čistih situacija „srušio“ kasni Pavlovićev gol (82. minut), a u drugom kolu plej – auta Jagodina je u 58. minutu napravila preokret i došla do prednosti 2:1. Na toj utakmici su svi koji još imaju dilemu o razvrstavanju fudbalera na dobre, manje dobre, prosečne i loše istu konačno mogli da otklone. Dobar igrač je najbolji kad je najpotrebnije i najteže. Do 62. minuta Radivojeviću ništa nije polazilo za nogom, olako je gubio lopte i duele, sticao se i utisak da mu manjka borbenosti zbog čega su iz gledališta stizali česti i bučni zvižduci, a onda je u trku po desnom boku stigao je da se okrene u kontra stranu i dugom loptom i bukvalno u rivalskom šesnaestercu u „slepočnicu“ pogodi Ubiparipa za 2:2. Gol na čisto znanje dva majstora. Taj i gol Vasilića u 80. minutu ostavili su Novi Pazar u Superligi. Da ih nije bilo vrlo verovatno da ne bi bilo ni one pobede nedelju dana kasnije na Karaburmi.

     Kad izostanu dobri rezultati onda nije teško izdvojiti najbolje pojedince, ima ih malo. I pored igara koje su se kretale od sjaja do očaja, učinak Vladimir Radivojevića izražen i brojkama i utiscima bolji je od svih ostalih, uostalom nije tek tako nagrađen kapitenskom trakom (35 utakmica i pet golova). Bilo bi više nego nepravedno istisnusti iz sećanja da je do odlaska u litvansku Suduvu (decembar 2015.), Predrag Pavlović predstavljao dominantnu „plavu figuru“. Najvažniji deo šampionata – plej – aut prošao je u znaku fenomenalnog golgetera Voje Ubiparipa i golmana Mladena Živkovića.

     Treneri su se po starom pazarskom običaju smenjivali na klupi kao na filmskoj traci. Petar Kurćubić je radio i ćutao i na njegovu, a bogami i na Pazarovu žalost njegov tim nije uspeo da proigra. Kurćubićev naslednik Mladen Dodić baš se mučio. Ni u njegovoj viziji igre Pazar nije imao igru. Nema zbora da je Radmilo Ivančević u najtežem periodu vodio ekipu. Objektivno, odradio je i pored teškog poraza od Mladosti u Pazaru dobar posao. Sa Zoranom Marićem obezbeđen je opstanak i to je u datim okolnostima nešto što se mora podvesti pod uspeh. Pa i pored te činjenice teško je oteti se utisku da je Marić jedan od najvećih trenerskih promašaja Novog Pazara. Mnogima je promakao podatak po kome se Novi Pazar posle 22. kola na fer – plej tabeli nalazio na četvrtom mestu (53 žuta i dva crvena kartona), a da se na kraju, posle preostalih 15 utakmica, na toj istoj tabeli pozicionirao tek na 11. mesto (90 žutih i pet crvenih kartona). Same po sebi ove brojke ne bi bile toliko strašne da se i na terenu nije video nedostatak čvrste ruke.

     Publika je uvek bila Pazarov dvanaesti igrač. Tako je bilo i u ovoj sezoni i pored toga što se ne pamti da ju je u nekom prvenstvu kao u ovom bilo toliko malo na Gradskom stadionu. Kad se pogledaju brojke stiče se utisak da pad gledanosti i nije toliko dramatičan, a jeste, jer je redovnom posmatraču utakmica apsolutno jasno da navedeni broj posetilaca na pojedinim utakmicama nije odgovarao stvarnom stanju stvari. Po novinskim izveštajima Novi Pazar je po ukupnoj gledanosti sa trećeg mesta u prošloj sezoni u ovoj skliznuo na peto, iako je u ovom šampionatu odigrano sedam utakmica više u odnosu na sezonu 2014/15. Plave je u ovom prvenstvu ukupno gledala 83.150 gledalaca (prošle sezone 101.025), kao domaćin Pazar je imao posetu 56.400 (2014/15. bilo ih je 62.500). Najmanje prijatan podatak je da su Novopazarci uz Rad (26.000) najnegledaniji gost sa 26.750 gledalaca (prošle sezone Pazar je na strani pratilo 38.525 gledalaca i samo su Crvena zvezda, Partizan, Vojvodina i Radnički iz Niša kao gosti bili privlačniji gost od Pazarovog tima).

Radivojević 35 puta u timu

     Dres Novog Pazara nosilo je 38 fudbalera. Rekorder, sa 35 utakmica je napadač Radivojević, koji je izostao sa samo dve utakmice. Drugo mesto sa 29 odigranih utakmica zauzeo je Miloš Tintor, a treće Irfan Vusljanin sa 28. U jesenjoj sezoni 25 igrača se pojavilo u prvom timu, a u prolećnoj 23. Drugo mesto sa 29 odigranih utakmica zauzeo je Miloš Tintor, a treće Irfan Vusljanin sa 28.

Ubiparip nije prestigao Pavlovića

Neefikasnost je ono po čemu se Novi Pazar prepoznavao u ovoj sezoni. Jedino je Javor postigao manje golova od „plavih“ (25), Jagodina i Novi Pazar zaustavili su se na 29 golova ili 0,8 po utakmici. Po broju primljenih golova Novi Pazar je 13. tim lige. Više puta od Novog Pazara (50 primljenih golova – 1,4 po utakmici) sa centra su jedino polazili Radnik, Jagodina i OFK Beograd. Zanimljivo je da najbolji strelac tima još od decembra nije fudbaler Pazara:

Predrag Pavlović sa sedam golova najefikasniji je igrač Novog Pazara u ovoj sezoni, a slede Vojo Ubiparip sa šest i Vladimir Radivojević sa pet golova. Stefan Aškovski je postigao tri, Anes Rušević dva, a po jedan gol Jasmin Trtovac, Amer Osmanagić, Dino Šarac, Bruno Matos, Jovica Vasilić i Lazar Pajović.