Da li će Srbija izručiti SAD 11 svojih državljana? 1Foto: Aleksandar Roknic

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu je tim građanima 24. jula, na zahtev Ministarstva pravde SAD, koji je podnet deset dana ranije, odredilo privremeni pritvor „u cilju izručenja pravosudnim organima SAD“, na šta su njihovi branioci uložili žalbe.

Svih 11 građana Srbije, među kojima pojedini imaju i državljanstvo Australije, Filipina, Bugarske i Crne Gore, uhapšeno je 23. jula u Nišu, gde svi imaju stvarno ili formalno prebivalište, a u akciji pripadnika MUP-a Srbije izvedenoj u saradnji sa sa američkim FBI.

Prema pisanju medija, oni se terete da su od 2011. godine kao organizovana kriminalna grupa napravili 16 lažnih investicionih platformi, odnosno brokerskih portala, preko kojih su investitorima iz celog sveta, među kojima „većini iz SAD“, prodavali fiktivne akcije preduzeća a novac usmeravali na svoje račune u inostranstvu, protivpravno zaradivši „najmanje 70 miliona dolara“.

Navodno su komunicirali sa investitorima preko interneta ili video-konferencijskih poziva, koristili „lažne identitete i lažne titule“ kako bi ostavili utisak da su brokeri i finansijski stručnjaci, te „izdavali lažna dokumenta o kupovini akcija i potvrde o transferu novca“.

Da li će Srbija izručiti SAD 11 svojih državljana? 2

U rešenju Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu kojim im se određuje pritvor u cilju izručenja, u koje je Danas imao uvid, a koje je „potpisala“ sutkinja za prethodni postupak Ivana Bursać, navodi se da se ono donosi na osnovu zahteva Ministarstva pravde SAD, a pre podnošenja zamolnice za izručenje od strane te države.

Resorno ministarstvo SAD je zahtev podnelo s obzirom da je 7. jula 2020. federalna velika porota Severnog okruga države Teksas potvrdila optužnicu protiv ovih građana Srbije, koja ih tereti „za urotu za počinjene prevare sa prebacivanjem novca“ i „za urotu za počinjeno pranje novca“. U zahtevu se navodi da je Okružni sud SAD za Severni okrug Teksas 8. jula izdao i nalog za njihovo hapšenje.

Sutkinja Bursać je navela da odluku o privremenom pritvoru, koji inače može trajati najduže 60 dana, donosi na osnovu Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima (2009) i ugovora između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država o izručenju (2016), koji je potvrđen zakonom o potvrđivanju ovog ugovora (2019).

Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći propisuje da istražni sudija može odrediti pritvor licu čije se izručenje zahteva ako postoje okolnosti koje ukazuju da će se ona sakriti, pobeći ili ometati prikupljanje dokaza. Ugovor između Srbije i SAD i zakon koji ga potvrđuje propisuju da „država molilja“ – u ovom slučaju SAD, može zahtevati privremeno pritvaranje lica čije se izručenje traži i pre nego što je podnela molbu za njihovo izručenje samo „u hitnim slučajevima“.

Advokat Boško Ristić, koji zastupa jednog od pritvorenih, kaže za naš list da se u ovom slučaju ekstradicije, za koji ocenjuje da je „sklonjen“ od očiju javnosti a pogrešno se predstavlja kao „međunarodna pravna pomoć“, dovode u sumnju neki od osnovnih pravnih standarda, ljudska prava, duh Ustava Srbije, domaće zakonodavstvo, kao i suverenitet zemlje.

– Stiče se utisak da ključne odluke ne donose organi Srbije već „treća strana“, a da su odluke naših organa iznuđene po pritiskom velikog autoriteta. Aktuelna vlast se protivila izručenju haških optuženika, a ugovorom između Srbije i SAD o izručenju i zakonom koji ga potvrđuje, pristaje da oberučke izruči svakoga, odričući se dela suvereniteta, što je suprotno Ustavu. Srbija je u tom ugovoru, zapravo, preuzela obavezu da štiti američke interese u krivičnom postupku pred domaćim sudovima protiv svojih državljana. Takav ugovor je, uostalom, i zaključen pod pritiskom – zbog slučaja Miladina Kovačevića, braće Bitići, Gorana Radosavljevića Gurija… – kaže Ristić.

On kaže da svako ima pravo da mu se sudi u zemlji čiji je državljanin, posebno kada je reč o delima koja su predviđena domaćim zakonodavstvom, a on optužen da je krivično delovao u svojoj zemlji, gde je i uhapšen i pritvoren, kao što je bilo u ovom slučaju. Pita i zašto je u ovom slučaju izvođenje dokaznih radnji naložila sutkinja za prethodni postupak, kada u Srbiji postoji tužilačka istraga, te je logično da tužilaštvo preuzme gonjenje.

– Za razliku od prethodnog Ustava Srbije, koji je zabranjivao izručenje naših građana, aktuelni Ustav ga ne zabranjuje, ali zabranjuje „proterivanje“. Izručenje ovih 11 državljana Americi, gde postoje doživotne kazne i sabiranje kazni, u praksi bi se pretvorilo u proterivanje, jer oni u tom slučaju ne bi nikada mogli da se vrate u zemlju. Takođe, naš Ustav garantuje pretpostavku nevinosti, a u ovom slučaju je započeo postupak ekstradicije za lica čija krivica nije utvrđena, kaže on.

Ristić dodaje da u postupku pred Višim sudom „nije dokazana hitnost“ koja je neophodna za privremeni pritvor, a da u zahtevu Ministarstva pravde SAD „nije jasno da li se svi terete za dela koja su navedena“.

Pritvoreni građani Srbije „nisu ni znali da se u SAD vodi postupak protiv njih“. Oni bi u SAD imali otežanu odbranu, zbog stranog jezika, skupih advokata i ograničene mogućnosti za posetu porodica, kaže Ristić.

Ministarstvo pravde: Nadležno je pravosuđe

U Ministarstvu pravde Srbije kažu da su u ovom i svim drugim slučajevima međunarodne pravne pomoći oni zaduženi za komunikaciju između pravosudnih organa dve zemlje, a da su za postupanje nadležni pravosudni organi.

– Ministarstvo pravde u slučajevima međunarodno pravne pomoći ima ulogu centralnog organa za komunikaciju organa između nadležnih pravosudnih institucija dve zemlje. Uzimajući to u obzir, kao i činjenicu da se postupci vode pred nadležnim pravosudnim organima, Ministarstvo ne može da komentariše konkretne postupke, rekli su oni za naš list. U Ministarstvu su još kazali da je Ministarstvo pravde SAD 17. jula ove godine dostavilo Ministarstvu pravde Srbije zahtev za određivanje privremenog pritvora za 11 lica.

– U istom krivičnom predmetu nadležni organi SAD su Ministarstvu pravde dostavili zamolnicu za međunarodnu pravnu pomoć i dopunu zamolnice, kojima je zatraženo preduzimanje više radnji na teritoriji Republike Srbije, između ostalog – saslušanje lica, pretres prostorija i lica, pribavljanje dokaznog materijala i drugo. Po zamolnici postupa Tužilaštvo za organizovani kriminal – rekli su oni.

Ambasada SAD ponosna na saradnju sa Srbijom

– Ne možemo da komentarišemo nijedan krivični postupak koji je u toku. Ono što možemo reći je da je Ambasada SAD izuzetno ponosna na dosadašnju i tekuću saradnju između Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i američkih institucija za sprovođenje zakona, rekli su u Ambasadi SAD u Beogradu za Danas.

Vučićev kabinet: Bio bi skandal kada bi se predsednik mešao

– Predsednik države nije ministar pravde, ne sme da se meša u sudske odluke, a pogotovu ne da na osnovu novinskih napisa, ili gradskih rekla-kazala, komentariše rad sudskih organa. To bi zaista bio skandal, rekli su za Danas u kabinetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića povodom ovog slučaja.

Dvostruki standardi

Ugovor između Srbije i SAD o izručenju, i zakon koji ga potvrđuje, imaju retroaktivno dejstvo, te se mogu primeniti i za dela izvršena 2015. godine, što je suprotno Ustavu. Izuzetak je da država Srbija može staviti primedbu na zahtev za izručenje ukoliko se radi o bezbednosno interesantnoj osobi koja bi na taj način mogla ugroziti njene interese. Tako da građani kao što je recimo Guri, imaju značajno veću šansu da ne budu isporučeni nego oni koju su osumnjičeni za digitalnu prevaru, kaže advokat Boško Ristić.

close
Da li će Srbija izručiti SAD 11 svojih državljana? 3

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.