Da Staro zdanje ne bude avetinjska kuća

Na taj način, ova kompanija želi da u fokus opšte, ali i stručne javnosti u Srbiji uključi sve mogućnosti i kapacitete svog matičnog grada. Mihailo Janković, predsednik UO „Knjaz Miloš“, istakao je da osnovnu prednost Aranđelovca predstavlja turizam, koji nije dovoljno iskorišćen.

– Naša želja bila je da i drugima pokažemo ono što mi već vidimo, a to su neiscrpne turističke perspektive Aranđelovca i Bukovičke banje, ove antistres oaze na samo sat vremena od Beograda. Na taj način želimo da sve relevantne institucije u Srbiji uključimo u inicijativu za bolje predstavljanje turističke ponude Aranđelovca, bolju vidljivost Šumadije i svih onih blagodeti koje nam ona nudi. U 2011. planiramo renoviranje bivete „Knjaz Miloš“ u Aranđelovcu, koja je svojevrsni spomenik kulture i srpske tradicije – ukazao je Janković.

Aranđelovac pruža mogućnosti za banjski, spa i velnes turizam, kongresni, kulturni, kao i vinski vid turizma. Aranđelovac je relativno mlado naselje, nastalo 1837. godine naredbom knjaza Miloša Obrenovića da se ušore sela Vrbica i Orašac, a varošica se sve do 1859. zvala Vrbica, kada joj je knjaz Miloš nadenuo ime Aranđelovac, prema crkvi Svetog Arhanđela, koju je prethodno podigao. Od tada do danas, ovaj grad je narastao u poveliku šumadijsku varoš čiji je svojevrstan brend Bukovička banja. Međutim, poznavaoci prilika u Aranđelovcu tvrde da je banjski turizam u toj varoši u krizi pre svega zbog dugotrajnog nemara prema toj vrsti privredne delatnosti. To se najbolje ogleda u dotrajalosti nekadašnjeg hotela Staro zdanje. Najstariji sačuvani objekat u parku Bukovičke banje godinama ne prima goste. Ovaj hotel, koji je nekada predstavljao reprezentativni primer arhitekture srpskog romantizma, počeo je da gradi knez Mihailo Obrenović 1865. godine i predstavljao je letnju rezidenciju dinastije i skupštinski dom. Prozori na hotelu sada su slomljeni, a na ulaznim vratima je zalepljeno nekoliko postera koji za 2.000 dinara obećavaju spektakularni doček Nove godine u aranđelovačkim klubovima. Iako se u ovaj objekat može ući i kroz prozor, sačekaćemo da nam nekadašnji direktor ovog objekta otključa vrata. Telefonska centrala na recepciji je i dalje tu, ali su kablovi pokidani. Nekoliko računa i dalje stoji na recepciji, kao i sveska koja je svojevremeno bila kao knjiga utisaka. Međutim, zbog vlage i dugog stajanja, reči zapisane u knjizi sada nije moguće pročitati.

Hol hotela pun je otpalog maltera i razbijenog stakla. Iznad vrata piše restoran, a ispred na podu je velika tabla sa nekadašnjom dnevnom ponudom jela. Stolica i stolova u restoranu nema, a nema ni radijatora – oni su prema rečima našeg vodiča ukradeni. Stepenice koje vode na sprat na kome se nekada nalazila balska sala i hotelske sobe nisu obezbeđene i preporučuju nam da, dok se penjemo, idemo bliže zidu.

Balska sala, koja je nekada primala kneževe i u kojoj je prema rečima našeg vodiča Živojin Mišić upoznao svoju suprugu puna je razbijenog stakla, a na podu je i nekoliko dušeka. Vidi se da je ona sada često odredište „nezvanih gostiju“, jer je tu „groblje“ plastičnih pivskih flaša, zgužvanih paklica cigareta i brda opušaka.

„Izvor“ za primer

Među onima koji su prepoznali turističke mogućnosti Aranđelovca je luksuzni hotel „Izvor“, koji se prostire na preko 32.000 kvadratnih metara i u kome u isto vreme može da boravi više od 3.500 gostiju.