O burnim danima juna 1968. govorili su prof. dr Nada Sekulić, sociološkinja, prof. dr Đokica Jovanović, sociolog, doc. dr Jovo Bakić, sociolog, mr Vladimir Marović, filozof, i Vojkan Trifunović, istoričar iz Kraljeva, koji je moderirao tribinom.

Tribina u kraljevačkoj biblioteci više se bavila širim društvenim kontekstom koji je bio osnova geneze studentskog pokreta, pa je tako sociolog dr Đokica Jovanović izneo stav da su šezdesetosmaši svedoci sloma utopije, potiskivanja klasnog pred etničkim, ali uz konstataciju o nužnosti utopije kao pokretača progresa jer, kako je on konstatovao „nema ničega što prethodno nije bilo utopija“. Otuda, možda i njegova konstatacija da je vreme revolucija prošlo i da ih za dugo neće biti.

NJegov kolega dr Jovo Bakić je praveći paralelu između ondašnjeg i sadašnjeg društvenog trenutka govorio o vrednostima solidarnosti koje su baštinili pripadnici studentske, ali i drugih društvenih grupa šezdesetih godina prošlog veka, za razliku od danas „atomizovanih egoista“, koji nisu u stanju da anticipiraju značaj solidarnosti i zbog toga, nisu u stanju ni da se organizuju u efikasne društvene mreže, koje bi nužno zagovarale promene na drugačiji vrednosnim osnovama od danas dominantnih.

I dr Nada Sekulić je konstatovala, kroz primere aktuelne prakse sa beogradskog univerziteta, da živimo u vremenu u kome je forma nadvladala suštinu, te da tako nešto, logično, generiše društvene strukture koje nisu podloga za razvoj ideja, a posebno ne za razvoj ideje solidarnosti.

Da podsetimo, društveni kontekst koji je prethodio studentskim protestima na univerzitetima u Beogradu i Zagrebu, stvoren je neuspehom privrednih reformi iz 1965, pojavom socijalnog raslojavanja u većem obimu i povlačenjem klasnog pred nadirućim etatističkim principima kao osnovama za razrešavanje društvenih konflikata. Neposredni povod za izbijanje sukoba između policije i studenata u Beogradu bila je priredba održana 2. juna 1968, u sali Radničkog univerziteta u blizini Studentskog grada i sukob grupe studenata sa organizatorima priredbe za učesnike ORA Novi Beograd. Sutradan je policija brutalnim nasiljem nad studentima onemogućavala organizovanje demonstracija, što je bio jedan od glavnih razloga za izbijanje blokade fakulteta.

Od Brozove podrške do represije

Policijska intervencija je demistifikovala liberalnu fasadu ondašnjeg režima, pa je i to uticalo na omasovljavanje pokreta i radikalizaciju studentskog otpora. Protesti su okončani čuvenim Titovim obraćanjem studentima na televiziji u kome im je on, u prvi mah dao za pravo kada su u pitanju uzroci njihovog nezadovoljstva da bi kasnije, suštinski mnogi od učesnika bili izloženi različitim vidovima represije.