Takođe, bila je to i prva utakmica na kojoj je od dolaska u Pazar Slobodan Vuković sedeo na klupi za rezervne fudbalere. Moguće je da je trener Milanović zamenivši u poluvremenu tog meča Pekarića (moglo se čuti da je zadobio povredu vrata ) Vukovićem na indirektan način priznao grešku ne pružajući mu priliku da zaigra od početka meča.

Ispostavilo se da Milanovićeve „slatke“ muke prilikom određivanja startne formacije mogu da donesu i neprijatnost. Očigledno da se trener Novog Pazara još uvek dvoumi kojoj dvojici od trojice pouzdanih centralnih bekova ( Vuković, Lazarević, Pekarić ) dati prednost. Uglavnom, prilikom postizanja gola Napretka Vuković nije bio na terenu, na taj način ostao je jedini odbrambeni fudbaler koji na domaćem terenu još uvek nije dozvolio protivničkom timu radovanje zbog postignutog gola. Za sada Vuković igra skoro bez greške, a verovali ili ne pored njegovog imena, iako se radi o defanzivcu, još uvek nema upisanih žutih i crvenih kartona.

  • U 315 prvenstvenih minuta provedenih na terenu pred svojim navijačima rivali ne znaju šta je to gol kada ste vi ispred golmana Supića. Koliko prija podatak po kome, kada ste u timu, mreža Novog Pazara na Gradskom stadionu još je netaknuta?

– Sve je to plod uigranosti, bez obzira ko od nas trojice u tom trenutku igra. Godi taj podatak, ali rekord sam postavio prošle godine u Hajduku, u tandemu sa Pekarićem, kada na sedam uzastopnih utakmica ekipa nije primila gol. Moram da istaknem i ulogu trenera Milanovića, kako u rezultatima, tako i u igri naše i ostalih linija tima. Radi se o sjajnom čoveku i velikom treneru. Nas trojica, pored mene tu su još Lazarević i Pekarić, odlično se razumemo i pored toga što još uvek traje trka za mesto u timu nikom od nas ne pada teško kad sedi na klupi za rezervne igrače. Imam osećaj da u Pazaru, ma ko od nas igrao, niko neće pobediti. Mnogo na tu samouverenost utiče neverovatna podrška publike.

  • U Hajduku vas je pratilo nekoliko stotina, najviše 1000-2000 gledalaca. Toliko se u Novom Pazaru okupi na prijateljskim mečevima?

– Milina je igrati u Pazaru. U početku je bilo baš neobično. Ne mogu da zaboravim meč sa Radom. Do tada nisam igrao u sličnoj atmosferi. Sad mi je neobično kad igramo negde, a stadion poluprazan.

  • I pored toga što su vaši pređašnji klubovi često gostovali u Novom Pazaru na Gradskom stadionu prvi put ste zaigrali kao igrač ,,plavih“?

– Ne znam kako se to dogodilo, a istina je. Zanimljivo je da retko postižem golove, a u poslednjem kolu prošlog prvenstva postigao sam gol za Hajduk baš protiv Novog Pazara.

  • Nije ostalo nezapaženo, posebno u meču sa Radom, da posedujete izuzetno snažan šut iz slobodnog udarca. Je li to najava da će biti golova i u novom dresu?

– Dobar šut nasledio sam od oca, dugogodišnjeg fudbalera Crvenke. Ajde da se malo hvalim, za razliku od mene moj rođeni brat Jagoš ima u malom prstu sve elemente fudbala, ali i lošiji šut.

  • Sadašnji fudbaler Vojvodine, a bivši Crvene zvezde, PSV Ajndhovena i Rode Jagoš Vuković je vaš dve godine mlađi rođeni brat. Ponovo ste se susresti kao suparnici na terenu 30. oktobra u osmini finala Kupa Srbije?

– Veliko je pojačanje Vojvodine. U prvenstvenom meču naša dva tima u Novom Sadu nije imao pravo nastupa. Biće to zanimljiv duel u kojem malu prednost dajem Vojvodini, ali neće biti iznenađenje budemo li se i mi radovali.

  • I jedan i drugi počeli ste da jurite za loptom u Sutjesci iz Bačkog Dobrog Polja. Otkud crnogorski geografski pojam u imenu kluba iz Vojvodine?

– To je malo mesto sa 4000 predobrih stanovnika. Moja porodica , kao i većina Dobropoljaca su Crnogorci. To je i razlog zašto klub nosi naziv Sutjeska. Tamo je Pazar omiljeni tim iz Superlige. Nema utakmice u Novom Pazaru da prijatelji ne zovu samo da bi mi rekli da su u kladionici igrali fiks 1. Kada je prenos naše utakmice na TV to se tamo ne propušta.

  • Imali ste 13 godina kada ste iz Sutjeske stigli u Crvenu zvezdu?

– Bila je to generacija u kojoj su osim mene igrali Goran Gogić, Rade Veljović, golman Bojan Pavlović. Treneri su bili pokojni Zoran Antonijević i divni čovek Zvonko Radić. Retko ko od nas je uspeo da se nametne trenerima prvog tima. Videćemo hoće li u tome uspeti Gogić, kojem se nedavno posrećilo da se vrati u Zvezdu. Kao igrači mlađih kategorija Zvezde često smo na treninzima i utakmicama skupljali lopte dok je igrao prvi tim. Od tada datira i moja opčinjenost Nemanjom Vidićem, posebno me je oduševljavala njegova skok igra i savršeni udarac glavom. Tada je Vidić u Zvezdi nosio dres sa brojem 26, to je i razlog zbog koga sam se i ja opredelio za taj broj na leđima.

  • U prvom timu Crvene zvezde niste zaigrali?

– Žao mi je zbog toga. Slaba je uteha da nisam jedino Zvezdino dete koje je moralo sreću da potraži u drugim klubovima. Iz Sopota, u to vreme Zvezdine filijale, put me je odveo u Rad. Tu sam ubrzo doživeo povredu čeone kosti. Oporavak je dugo trajao, da bi odmah po povratku na teren usledilo bolno kidanje ligamenata. Sledio je odlazak u Voždovac, potom u Banat i na kraju u Kulu. Iz tog perioda posebno mi je u sećanju ostao kup susret Zvezde i Banata na Marakani. Izgubili smo 2:1 golom iz penala u 95. minutu.

  • Sutrašnji protivnik Novog Pazara je u ovom razgovoru često spominjana Crvena zvezda?

– Možda u najgorem trenutku idemo na noge Zvezdi. Njima je pobeda imperativ. Ranjeni lav jeste najopasniji, ali i ostale ekipe su pokazale da protiv crveno-belih može da se igra. Najverovatnije ćemo igrati kao i u meču sa Vojvodinom. Poznato je da nam je u toj utakmici malo nedostajalo da se iz Novog Sada vratimo neporaženi. Uvek igramo sa dva napadača, nema razloga da tako ne bude i sutra. Mi iz odbrane imaćemo više posla nego obično, ali moraće i oni da obrate pažnju na naše isturene igrače.

Prijateljstva iz Holandije traju i danas

Dok je njegov brat Jagoš igrao u PSV Slobodan je često odlazio u Ajndhoven. Tamo, kasnije i u Rodi, je upoznao sve fudbalere ovih timova: ,,Prijateljstva tada uspostavljena traju i danas. I ja i Jagoš smo jako društveni. U našoj kući u Bačkom Dobrom Polju gosti su bili sadašnji i bivši fudbaleri PSV Ola Toivonen, Balaš Džudžak, Danko Lazović, Tim Matavž“, s ponosom govori Vuković.

Kad poredi svoje rodno mesto i Novi Pazar Vuković ističe: ,,Relativno brzo sam se privikao na ubrzaniji način života. Nama iz ravnice uglavnom je potrebno malo više vremena da se uklopimo na život u mestima dosta drugačijim nego što je Vojvodina. Sviđaju mi se ljudi u Novom Pazaru. Slični su nama Crnogorcima. Gostoljubivi su, a posebno mi se dopada što im je poštenje iznad svih drugih stvari.