Direktorka Centra za mame: Žene su u vrtlogu poslova koji ne prestaju (VIDEO, PODKAST) 1

Žene su bile pod pritiskom i mentalne posledice tek se mogu očekivati. Pandemija je u celom svetu, ne samo kod nas, unazadila rodnu ravnopranost, ističe aktivistkinja, osnivačica i direktorka “Centra za mame” Jovana Ružičić u razgovoru za Danas na Fejsbuku.

Ovo udruženje, koje deluje punih osam godina, okuplja oko 30 volonterki, a pored Beograda ima svoje podružnice u Novom Sadu, Nišu i Šidu, a sada se sprema i na politički angažman.

– Mislim da nam je pandemija svima pokazala da je onima koji žive loše za to vreme bilo još gore. Samohrane majke su jedna vrlo osetljiva grupa koja nema puno podrške ni od društva, ni od šire zajednice, ispada da je njen položaj samo njen problem i ničiji više. Naša istraživanja kako porodice žive tokom pandemije pokazala su da kada je loše svima, samohranim majkama je još gore. I obične majke sa partnerima ne prolaze dobro tokom pandemije, a samohrane su baš imale svakodnevne probleme. Došli smo do brojke da je svaka treća samohrana mama vodila decu u nabavku jer nije imala gde da ih ostavi, da više od polovine njih nisu imale gde da ostave dete u slučaju bilo kakve iznenadne situacije. Po zakonu su majke, ako nemaju gde da ostave dete, mogle da primaju punu platu, ali praksa nam je pokazala da je mali broj poslodavaca pružio tu mogućnost, dok uglavnom veliki broj njih nije ni znao da to postoji kao zakonska osnova – kaže Jovana Ružičić iz “Centra za mame”.

Prema prošlogodišnjem istraživanju u kome se pratila situacija kako žive porodice tokom vanrednog stanja, detektovano je nekoliko problema sa kojima se susreću majke a što je potvrdilo i novo istraživanje koje je objavio “Centar za mame”.

– Sada smo u istraživanju, koje smo objavili 8. marta, dobili širu sliku o promenama, kako je to biti mama danas i da li su se samo majčinski životi promenili ili i njihovih partnera. Došli smo do zaključka da su sadašnje generacije žena stigle najdalje u rodnoj ravnopravosti. Sada žena može da radi, da bude vlasnica nekretnine, može da se razvede. Ipak, dolaskom pandemije položaj žene se unazadio. Za rodnu ravnopravnost u čitavom svetu pandemija je sve vratila unazad. Zato smo želeli da razumemo sve stvari koje su uticale na život majki u poslednjih godinu dana, od toga da li su nalazile vreme za sebe, što se zdravlja tiče, partnera, njegovih roditelja, interesovalo nas je mentalno zdravlje majki. Došli smo do podataka da su žene bile pod pritiskom i da se mentalne posledice tek mogu očekivati kad pandemija prođe – objašnjava Jovana Ružičić.

Prema rečima sagovornice Danasa, tokom pandemije svaka mama je dobila više obaveza na dnevnom nivou, počev od ishrane dece do obrazovanja od kuće.

– Majke su sada imale dva posla, učenje i njihov posao. Na sve to dolazi biga o starijim članovima porodice, sopstvena porodica, mere higijene, a nema stvari koje su činile život lakšim, kao što je izlazak ili druženje, ili trening. Majke su se našle u vrtlogu poslova koji se nikada ne završavaju. Oko 80 odsto žena sebi prebacuje za ono što nisu uspele da urade, zato je rešenje da pričamo o tome. Nama nije bila potrebna pandemija da bi mame imale ogroman pritisak, ona je samo taj pritisak pojačala. Želimo da se obratimo mamama, da znaju da nisu same i da znaju da se sada majke osećaju svuda loše, kao i da ovo nije trenutak za visoke standarde i da je potrebno da sebe hrabre. Sve što se dešava dešava se svima, svima je teško. A samohranim mamama je najteže. Svim ostalim mamama, koje žive sa partnerima, može da se pomogne. Naše istraživanje je pokazalo da 60 odsto mama smatra da se njihov život promenio na gore od početka pandemije, a svaka peta majka misli da se njihov partner više uključuje u obaveze. Mi znamo da tate mogu sve sem rađanja i dojenja, zato oni treba više da se uključe. Podrška mamama nije moguća bez podrške tata. Na svakom nivou durštva treba da se borimo za rodno ravnopravnije odnose, da ne očekujemo da su mame za sve zadužene i krive. Da smo rodno ravnopavnije društvo ove cifre bi bile manje. Preporuka je i za poslodavce, da se trude da budu uviđavni prema mamama i podržavaju ih – navela je Ružičićeva.

Razgovor sa Jovanom Ružičić možete da odslušate i na platformi Podcast.rs

Istraživanje je pokazalo, kaže Jovana Ružičić, da majke smatraju da su bile manje produktivne dok su radile od kuće, pre svega zbog brige o deci.

Što se rada na poslu tiče, 80 odsto majki je reklo da su se osećale zaštićeno i da su poslodavci vodili računa i poštovali protivepidemijske mere, dok nam je jedna od njih pet rekla da se nije osećala zaštićeno tokom pandemije.

Što se tiče opšteg zdravlja mama, više od pola njih nije uradilo godišnji ginekološki pregled, dok 80 odsto njih nije uradilo sistematski pregled. U raspoređivanju obaveza, došli smo do brojke da je 40 odsto mama imalo podršku šire prodice, dok više od 40 odsto njih nije imalo pomoć – objasnila je Jovana Ružičić.

Žene koje su učestvovale u onlajn istraživanju “Centra za mame” su obrazovane žene, čak 70 odsto njih je sa visokim obrazovanjem, što znači da su njihovi uslovi života bolji od proseka.

– Ako su se one izjasnile da im je bilo loše, možemo samo da pretpostavimo kako je ostalim ženama i majkama. Želim da istaknem da smo apsolutno za to da žene imaju pravo da odlučuju o sebi i svom telu. Našim javnim prostorom često provejavaju predlozi da se zabrani abortus, iako znamo da žene koje imaju abortus u većini slučajeva su žene koje već imaju dete. Dušebrižnicima, koji bi organičili pravo žena na izbor, predlažem da uvedemo seksualno obrazovanje u škole jer reproduktivno zdravlje počinje od malih nogu. Pri svakom zdravstvenom centru treba oformiti centre za planiranje porodice, dalje treba da pričamo o tome šta se dešava u porodilištima. Naše istraživanje pokazuje da svaka deseta žena ne želi više da bude mama samo zbog iskustva koje je imala u porodilištu. Hajde da se založimo svi zajedno da poslodavci ne mogu da otpuste trudnicu, hajde da se založimo da u vrtićima ima mesta i za decu nezaposlenih, da vrtići rade onda kada rade roditelji, hajde da se založimo da fond za alimentacije funkcioniše – kaže Ružičićeva.

Ističe da je ponosna na uticaj koji je “Centar za mame” imao na živote žena, na pravnu pomoć koju su pružili.

– Volela bih da smo više mogli da uradimo na izmeni Zakona o finansijskoj pomoći porodici sa decom. Iako sam bila u toj Radnoj grupi, na kraju zakon nije ispao kako smo predlagali. Naša radna grupa je probala da promeni i situaciju u porodilištima, da to više ne bude ružno već pozitivno iskustvo. Tu smo shvatili da su organičeni dometi našeg uticaja kao građana i aktivista, ako želimo da menjamo stvari potrebni su nam drugačiji sagovornici. Zato svoju ličnu budućnost vidim u politici jer su nam potrebni partneri sa druge strane, u ovoj Vladi ih nismo imali. Ako želimo da menjamo stvari, moramo u politiku – rekla je Jovana Ružičić.

Ona ističe da se više od 60 odsto majki izjasnilo da je većina stvari uticala da se loše osećaju, a više od polovine tih majki se izjasnilo da im je bila potrebna psihološka pomoć.

Taj problem sa mentalnim zdravljem je nešto što će tek imati svoje posledice, smatra sagovornica Danasa i apeluje na stučnjake u ovoj oblasti da se jave “Centru za mame” radi pružanja besplatne psihološke podrške majkama.

close
Direktorka Centra za mame: Žene su u vrtlogu poslova koji ne prestaju (VIDEO, PODKAST) 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.