Đaci Srbije na PISA testiranju zauzeli 45. mesto, nepismen svaki treći učenik 1Foto: Fonet (arhiva)

Prema rezultatima tog najznačajnijeg istraživanja u svetu, koje se organizuje pod pokroviteljstvom OECD, koje meri primenjljivost znanja petnaestogodišnjaka u oblasti čitanja, matematike i nauke, u vrhu su Kina, Singapur i Estonija.

Među bivšim jugoslovenskim republikama, ispred Srbije su Slovenija i Hrvatska, a obrazovno su niže rangirane Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija. Od 2003. godine, Srbija je pet puta učestvovala u PISA testiranju, a rezultati pokazuju da za to vreme nisu uočene razlike u postignuću učenika.

Objašnjavajući rezultate testiranja 8.500 učenika, rukovodilac PISA istraživanja Marina Videnović je objasnila da je ovoga puta u fokus stavljena čitalačka posmenost, odnosno sposobnost razumevanja teksta i njegove ideje da bi đaci mogli da ih primene za razvoj svojih potencijala i učestvuju u savremenom društvu. U odnosu na prosečno postignuće, koje za zemlje OECD iznosi 500 poena, uz standardno odstupanje od 100, Srbija za čitalačku pismenost ima 439, za matematičku 448, a za naučnu 440 bodova.

U srpskim srednjim školama devojčice su bolje u čitanju gotovo za 30 poena u odnosu na dečake. U oblasti matematičke i naučne pismenosti nisu uočene značajne razlike, dok su dečaci u zemljama OECD bolji matematičari u odnosu na devojčice. Zbog niskog nivoa pismenosti smatra se da će učenici imati teškoća u nastavku školovanja, pri zapošljavanju, u profesionalnom napredovanju i u snalaženju u društvu. Dok je u zemljama OECD procenat takvih đaka između 21 do 25, u Srbiji se kreće od 38 do 40 odsto.

Marina Videnović je objasnila da to znači da je učenicima u Srbiju potrebno godinu i po dana dodatnog školovanja da bi dostigli tu razliku u obrazovanju. Karakteristika školstva u Srbiji je nedovoljan broj kompjutera u odnosu na prosek zemalja OECD i nedovoljan broj nastavnika sa odgovarajućim tehničkim i pedagoškim veštinama, a na drugoj strani veliki broj izostanaka i kašnjenja učenika u školu. Rezultati pokazuju i da svaki četvrti učenik smatra da nije vredno truditi se u školi, a polovina srednjoškolaca navodi da na časovima ne dobija jasnu povratnu informaciju od nastavnika.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević je istakao da budžet za obrazovanje treba da bude „drastično povećan“ i dodao da je već izdvojeno 900 miliona dinara za kupovinu računara.

Podsećajući da je ozbiljna reforma obrazovanja počela 2016. godine, Šarčević je rekao da se ona ne odnosi samo na obaveze učenika, koje čeka testiranje na sveke dve godine, već i na edukaciju 80.000 nastavnika i licenciranje direktora.

On je posebno ukazao na značaj formiranja opštinskih saveta roditelja u budućem smanjenju nasilja u školama. Prema njegovim rečima, do sada je najviše urađeno na dostupnosti obrazovanja za decu iz svih sredina. To potvrđuju i rezultati PISA istraživanja, pa dok u zemljama OECD siromaštvo utiče na mogućnosti školovanja dece, taj faktor u Srbiji nije presudan za dostupnost obrazovanja.

Podsetimo, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević je na konferenciji za medije, održanoj povodom objavljivanja rezultata PISA istraživanja, umesto odgovora na pitanje novinarke TV N1 Jelene Mirković, prokomentarisao da bi ona na ovom  istraživanju bila „jako slaba“.