Đurović: U Srbiji oko 2.000 migranata van prihvatnih centara

On je na panelu koji je u EU Info centru održan na temu politike prema migrantima i njihovim pravima rekao da država kroz institucije mora imati bolji odgovor na migrantsku krizu, budući da se dosadašnje postupanje prema migrantima uglavnom oslanja na projekte koje finansira EU ili medjunarodne organizacije.

On je rekao da ne može biti tačno da tih 2.000 ljudi, među kojima ima i maloletnika bez pratnje, više vole da ostaju napolju i bez smeštaja, već da je potrebno da institucije više rade na tome da se svima njima omogući smeštaj.

„Prošle nedelje je ponovo otvoren prihvani centar u Preševu (koji je privremeno zatvoren u maju 2017.) u koga je iz Šida i Sombora prebačeno oko 400 ljudi a ne znamo pod kakvim izgovorom i ne znamo kakav im je status“, rekao je Đurović i dodao da postoji mogućnost da je to posledica sporazuma koji je država potpisala sa Fronteksom, ali i da je posledica protesta žitelja Sombora i Kanjiže.

„Od institucija bi trebalo da čujemo zvaničan stav. Situacija postaje ozbiljna. Svakodnevno bar 50 ljudi bude vraćeno iz Hrvatske u Srbiju a slična je situacija i sa Madjarskom. U tim „pušbekovima“ koji su često i nasilni, vraćaju iz Madjarske i ljude koji su granicu prešli pre tri godine, medju njima ima maloletnika bez pratnje. Neke izuju pa ih pošalju bose da predju granicu, neki su prebijeni“, rekao je Đurović.

Prema njegovim rečima migrantska kriza traje dugi niz godina i nema naznake kada će prestati, a potpuno je izvesno da i nas neće zaobići kao i da će neki od tih ljudi u Srbiji ostati.

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Djurović izjavio je danas da migranti i izbeglice koje prolaze kroz Srbiju sa krajnjom namerom da zatraže azil u nekoj od zemalja EU, u međuvremenu „u Srbiji žive i po nekoliko godina čekajući da predju granice a da neki od njih, u malom broju, odluče i da rade i da ostanu u Srbiji“.

Đurović je na panelu koji je u EU Info centru održan na temu politike i prava prema migrantima rekao da je sadašnja procedura takva da neko od migranata koji izrazi nameru da zatraži azil tek posle devet meseci ima pravo da se prijavi na tržište rada, da dobije radnu dozvolu i da legalno radi.

On je rekao da se migranti zapošljavaju u deficitarnim zanimanjima i da nisu konkurencija domaćoj radnoj snazi.

„U Sjenici je bilo potrebe za mehaničarem teških kamiona i tako je dobio posao jedan od migranata. Samo je 100 ljudi u ovoj godini ispunilo takav uslov“, rekao je Djurović i dodao da do sada ima dva slučaja da su migranti pokrenuli i svoj biznis, jedan se odnosi na agenciju za prevodjenje a drugi je otvorio prodavnicu polovne robe.

Prema njegovim rečima država se u suočavanju sa problemima migrantske krize u najvećoj meri oslanja na projekte velikih međunarodnih organizacija, tako da se kod mnogih institucija ali i državnih službenika stvara mišljenje da „oni to ne moraju da rade ukoliko nisu posebno plaćeni iako bi prema migrantima u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite trebalo da se ponašaju kao i prema građanima Srbije“.

Procenjuje se da migranti koji na legalan način žele da predju u Madjarsku na to čekaju oko tri godine a da za to vreme žive u Srbiji.

„Sistem ne ide u korak sa migracijom. Imamo situaciju da u Srbiji boravi i oko 600 maloletnika bez pratnje za koje ne postoji odgovarajući smeštaj. Oni su smešteni u različite kampove, izmedju ostalih i u Krnjači, odakle su izmešteni kada se nedavno desilo brutalno ubistvo jednog maloletnika na ulazu u kamp“, rekao je Djurović.

Prema njegovim rečima, ti maloletnici su izmešteni, ali i dalje ne postoji mogućnost njihovog adekvatnog smeštaja.