Foto: Jovana Tomić

Kako je rekao Stevan Dojčinović, urednik KRIK, u nekim slučajevima kada su otkrili korupciju reagovala je Agencija za borbu protiv korupcije, ali Tužilaštvo nikada nije ozbiljno sprovelo istragu.

“U nekim slučajevima poput Vulina i tetke iz Kanade, Tužilaštvo je pokrenulo istragu, ali su nakon traljave istrage u kojoj nisu osnovne stvari uradili zatvorili istragu i zaključili da nema kriminala. Deluje u tom slučaju da je Tužilaštvo „pokrilo“ Vulina. U Srbiji se ne možemo danas osloniti na rad Tužilaštva i to je činjenica”, odgovorio je Dojčinović na jedno od pitanja građana na Fejsbuk strani Danasa, u okviru rubrike “Intervju na mreži”.

On je dodao da su tokom rada imali različite pritiske – provladini mediji su vodili kampanje protiv njih, BIA ih je pratila i prisluškivala, dobijali su pretnje, njihovoj novinarki su obili stan, javno su ih državni zvaničnici prozivali…

“I to je, nažalost, postalo deo novinarske stvarnosti kod nas”, rekao je Dojčinović.

Prema njegovim rečima, KRIK je istražio Darka Šarića, poslove Siniše Malog, Vulina i tetku iz Kanade, veze Zlatibora Lončara sa zemunskim klanom, imovinu Aleksandra Vučića… Sem u slučaju Malog gde je Agencija za borbu protiv korupcije sprovela ozbiljnu istragu, Dojčinović je napomenuo da u većini drugih slučajeva državni organi nisu reagovali.

“Veoma je intrigantan bio slučaj Zlatibora Lončara. Istražujući njega došli smo do neverovatnih priča o sprezi kriminala i politike, ali sa druge strane dosta toga o njemu uključujući i to odakle crpi tu moć da bude nesmenjiv, je ostalo nepoznato”, odgovorio je na jedno od pitanja.

Komentarišući kako biraju teme, on je istakao da u Srbiji ima suviše tema, te se trude da izaberu one koje su najznačajnije. “Kada biramo, vodimo se sa dva kriterijuma – ko je akter, odnosno koliko je moćan i koji novac je u pitanju. Znači, bavimo se bitnim ljudima i velikom lovom”, objasnio je urednik KRIK.

Na pitanja o finansiranju, naveo je da KRIK nije u rukama stranog kapitala, već da su ga osnovali novinari iz Srbije, a da novac dobijaju iz više izvora – međunarodne fondacije, građani Srbije, a nešto i zaradie tako što drže treninge drugim medijima.

“Mladi u Srbiji nisu toliko zainteresovani za pitanje korupcije što je veliki problem, jer je to jedan od najvećih problema koji direktno utiče na njihove živote. Pre svega, mislim da na neki način mladi se moraju više zainteresovati za ove teme, a potom će prirodno doći i do njihovih akcija. Dosta toga se može uraditi kroz organizacije na fakultetu, NVO i druge inicijative”, rekao je Dojčinović odgovarajući na pitanje kako mladi mogu da se bore protiv korupcije.

Pisanje knjige zahteva vreme

Na pitanje da li će uskoro objaviti još neku knjigu, Dojčinović je rekao da se nada da će opet imati vremena da se posveti pisanju knjige. “Imam nekoliko tema na umu i sve su iz sveta kriminala, ali pisanje knjige zahteva dosta vremena, pa je teško da to uklopim sa svakodnevnim poslom. Možda bude čak i nastavak Šarića”, naveo je.