DRI: Srbija ima najniži procenat šumovitosti među zemljama regiona 1Ilustracija: Nenad Kovačević

Pejović je ukazao i da se, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), trend opadanja godišnjeg pošumljavanja uočava od 1995. godine i sada je ispod 2.000 hektara, dok je 80-ih godina prošlog veka pošumljavano oko 10.000 hektara godišnje.

Podaci RZS, kako je dodao, pokazuju da je u Srbiji u 2018. zabeležen pad obima pošumljavanja od 22 odsto, u odnosu na 2017. godinu.

„Prema podacima iz Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoj Srbije za period 2014-2024. godine i Nacionalne inventure šuma iz 2009. godine, stepen šumovitosti u Srbiji je 29,1 odsto, dok bi prema postavljenim ciljevima u Prostornom planu Srbije od 2010. do 2020. godine, optimalna šumovitost trebalo da bude 41,4 odsto“, kazao je Pejović.

Prema njegovim rečima, Autonomna pokrajina Vojvodina, sa ispod sedam odsto površine pod šumama, predstavlja područje sa najnižim stepenom šumovitosti u Srbiji, ali i u Evropi.

„Da bi se postigla optimalna šumovitost, predviđena Prostornim planom pokrajine, šumovitost bi trebala da se uveća više nego duplo. U 14 opština Vojvodine, spetne šumovitosti je ispod jedan odsto“, upozorio je on.

Dodao je da je, prema podacima Svetske banke i Eurostata, šumovitost Srbije oko 30 odsto, te da zaostaje za prosekom EU koja ima 39 odsto teritorije pod šumama.

Pejović je podsetio da šume imaju veliki broj opštekorisnih fukncija, pre svega u zaštiti i unapređenju životne sredine, očuvanju biološke raznovrsnoti, prečišćavanju zagađenog vazduha, zaštiti zemljišta od erozije i klizišta i povoljnom uticaju na klimu. On je istakao da se važnost revizije o pošumljavanju ogleda u njenoj povezanosti sa ciljevima održivog razvoja.

„Neophodno je promovisati implementaciju državnog upravljanja svim vrstama šuma, zaustaviti nezakonito krčenje šuma, obnoviti uništene šume i povećati pošumljavanje. Zato je cilj revizije bio da se utvrdi da li su subjekti revizije preduzeli aktivnosti, kako bi se postigla optimalna šumovitost u Srbiji, odnosno da li su preduzeli aktivnosti u cilju efikasnog planiranja, sprovođenja i nadzora u oblasti šumarstva“, rekao je predsednik DRI.

Revizija je, pored ostalog, pokazala da u Srbiji nije u dovoljnoj meri uspostavljen efikasan nadzor u oblasti šumarstva, pa je tako u periodu od 2017. do 2019. godine od 82.000 metara kubnih bespravno posečenog drveta u državnim šumama kojima gazduju JP „Srbijašume“. Od toga se dve trećine odnosi na bespravne seče duž administrativne linije sa Кosovom i Metohijom.

Uprava za šume ne raspolaže potpunim informacijama o trošenju sredstava gradova i opština koja su namenjena finansiranju aktivnosti na unapređenju funkcija šuma, jer je svega osam odsto lokalnih samouprava dostavilo izveštaj o njihovom trošenju za period od 2017. do 2019. godine.

U Srbiji nisu preduzete ni sve aktivnosti u cilju efikasnog planiranja razvoja šumarstva, a u periodu od 2015. do 2019. godine utvrđen je pad u obimu pošumljavanja za oko 40 odsto i to sa 992 hektara u 2015. godini na 614 hektara u 2019. godini, naveo je DRI. Podsetili su i da su revizijom bili obuhvaćeni Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za šume, JP „Srbijašume“ i JP „Vojvodinašume“.

Istaknuto je i da nije u potpunosti uspostavljen jedinstveni informacioni sistem za šume i šumarstvo Srbije, što stvara rizik da se ne obezbeđuju sve neophodne informacije o stanju i promenama šumskog fonda za potrebe planiranja, praćenja stanja i izveštavanja, što otežava sprovođenje nadzora.

Prema podacima Uprave za šume, u Srbiji postoji oko 40.000 hektara državnih šuma i šumskog zemljišta upisanih na državne organe, lokalne samouprave, a koji ne mogu biti korisnici šuma u skladu sa zakonom.

Takođe, postoje površine veće od 86.000 hektara gde je stvarno stanje šuma na zemljištu koje se u katastru vodi kao poljoprivredno, što stvara rizik da se navedenim površinama ne gazduje u skladu sa zakonom.

Postoje i parcele koje su zaključkom Vlade Srbije dodeljene javnom preduzeću na korišćenje, dok ih istovremeno lokalne samouprave daju u zakup po osnovu Zakona o poljoprivrednom zemljištu, pa je na taj načuin onemogućeno njihovo pošumljevenje.

Kako je precizirano, u proteklih 20 godina, duž administrativne linije sa Кosovo i Metohijom, evidentirano je više od 640.000 metra kubnih bespravno posečenog drveta ukupne vrednosti oko 2,6 milijardi dinara.

Navedeno je i da su JP „Srbijašume“ od planiranih radova u 2019. godini na sanaciji oštećenih šuma duž administrativne linije sa Кosovom i Metohijom, zaključno sa majem 2020. godine, realizovale 14 odsto površina u odnosu na plan.

Nije donet ni Program razvoja šumarstva, kao ni Planovi razvoj šumskih oblasti, kojima se utvrđuju pravci razvoja šuma i šumarstva na nacionalnom nivou, odnosno nivou šumskih oblasti.

U izveštaju DRI piše i da u Srbiji za oko dve trećine lokalnih samouprava nisu doneti Programi gazdovanja šumama sopstvenika, već se gazduje na osnovu Privremenog programa gazdovanja što stvara rizik nedostatka podataka o stvarnom stanju šuma fizičkih lica.

U Srbiji nisu doneta ni sva podzakonska akta u skladu sa Zakonom o šumama, a nisu u dovoljnoj meri preduzete ni aktivnosti na podizanju novih šuma u cilju postizanja optimalne šumovitosti.

Prema Programu pošumljavanja neobraslih površina JP „Vojvodinašume“, za period od 2014. do 2017. godine, od planiranih 1.196 hektara, pošumljeno je 509 hektara, odnosno 43 odsto planiranog.

JP „Srbijašume“ i JP „Vojvodinašume“ planirali su pošumljavanje od 2.218 hektara u desetogodišnjim osnovama gazdovanja šumama koje su istekle 2017, 2018. i 2019. godine.

Od planiranog pošumljavanja je realizovano 1.476 hektara, odnosno jedna trećina planiranog nije realizovano, naveo je DRI.

U DRI smatraju da je u Srbiji potrebno preduzeti aktivnosti u cilju unapređenja stanja postojećih šuma i povećanja površina pod šumama.

Istaknuto je da Uprava za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede treba da preduzme aktivnosti kako bi se doneo Program razvoja šumarstva na teritoriji Srbije sa akcionim planom za njegovo sprovođenje u skladu sa Zakonom o šumama, a da bi se utvrdili pravci razvoja šuma i šumarstva na nacionalnom nivou.

Ministarstvo treba da donese i planove razvoja šumskih oblasti sa planom za njihovo sprovođenje u skladu sa Zakonom o šumama, kako bi se utvrdili pravci razvoja šuma i šumarstva na nivou šumskih oblasti.

Nužno je i da preispita opravdanost donošenja Programa gazdovanja šumama sopstvenika i u slučaju potrebe inicira izmenu propisa, odnosno preduzme aktivnosti na njihovom donošenju.

DRI smatra i da Ministarstvo treba da omogući donošenje podzakonskih akata u skladu sa Zakonom o šumama, a da nakon usaglašavanja podataka sa Republičkim geodetskim zavodom preduzme aktivnosti kako bi se površine pod državnim šumama i šumskim zemljištem upisane na državne organe i lokalne samouprave dodelile pravnim licima koja gazduju šumama u državnoj svojini u skladu sa zakonom.

Potrebno je i da preduzme ektivnosti kako bi se uspostavio i vodio jedinstveni informacioni sistem za šume i šumarstvo Srbije, radi obezbeđenja svih neophodnih informacija o stanju i promenama šumskog fonda za potrebe planiranja, praćenja stanja i izveštavanja.

Javnom preduzeću za gazdovanje šumama JP „Srbijašume“ preporučeno je da u većem stepenu realizuje aktivnosti pošumljavanja u skladu sa planskim dokumentom.

Nužno je i da u saradnji sa nadležnim organima donese akt o postupanju kod zaštite šuma od bespravnih seča na području duž administrativne linije sa Кosovom i Metohijom, kao i Sanacioni plan za šume oštećene usled bespravnih seča u toj oblasti.

JP „Vojvodinašume“ preporučeno je, pored ostalog, da preispita površine po lokacijama koje su preostale da se pošume po njihovom Programu pošumljavanja neobraslih površina za period od 2014. do 2017. godine, kao i da napravi plan pošumljavanja po godinama.

close
DRI: Srbija ima najniži procenat šumovitosti među zemljama regiona 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.