Ilustracija Foto: Miroslav Dragojević

Rešenje o kojem je reč, bilo je dobro sakriveno u novom Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, tako dobro da ga niko nije primetio pre nego što je isti stupio na snagu 11. aprila. Po njemu „Iskazivanje zahvalnosti u vidu poklona manje vrednosti… čija pojedinačna vrednost ne prelazi pet odsto, a ukupna vrednost ne prelazi iznos jedne prosečne mesečne plate bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, ne smatra se korupcijom, sukobom interesa, odnosno privatnim interesom, u skladu sa zakonom.“

Brzo je izračunato da se, ako je prosečna plata u Srbiji 54.521 dinar (462 evra), korupcijom ne smatra pojedinačan poklon do 2.726 dinara (23 evra). Ukupno, ovi pokloni zbirno ne smeju da pređu 462 evra, ali kako se u ovom članu zakona ne spominju nikakvi rokovi, nejasno je gde je tačno granica.

Borko Josifovski, uzbunjivač i nekadašnji direktor Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograd, koji je ostao bez posla zbog ukazivanja na korupciju, kaže za Danas da ovaj zakon predstavlja simulaciju borbe protiv korupcije.

– Ovaj zakon je praktično nesprovodiv, unapred je osuđen na propast. Ko će i na koji način da kontroliše koliko iznosi pokloni koje lekari dobijaju? Ovako, radi se faktički o ozakonjenju korupcije, kaže Josifovski.

Prema njegovim rečima, davanje poklona je sitan znak zahvalnosti i ne bi smeo da bude zakonski regulisan. Rešenje za korupciju u zdravstvu, navodi on, nije toliko komplikovano.

– Trebalo bi otvoriti tržišnu utakmicu i novac vezati za pacijenta. To znači da bi i javne i privatne zdravstvene institucije trebalo pokriti novcem iz Fonda za zdravstveno osiguranje i da se novac plaća po učinku, kaže Josifovski.

Sa njegovim stavom o izuzimanju poklona iz korupcije saglasan je Draško Karađinović, koordinator udruženja Doktori protiv korupcije, tvrdeći da ovakva zakonska mera nigde ne postoji.

– Ako je već legalizovano davanje poklona zdravstvenim radnicima, zašto se isto ne dozvoli i sudijama, carinicima, saobraćajnim policajcima…, kaže Karađinović.

On naglašava da je ova mera direktan udarac za javni sektor, pošto će sada ljudi imati podsticaj više da idu kod privatnog lekara.

– LJudi će razmišljati – ako već moram da dam novac, zašto ga ne bih dao privatnom lekaru, gde su svi ljubazni i nema čekanja u redu, ističe Karađinović dodajući da je ova odredba samo nastavak udara na sistem javnog zdravstva koji je počeo 2005. godine usvajanjem zakona koji je dozvolio lekarima da paralelno rade u privatnoj i državnoj ustanovi.

On naglašava da je ovakva mera moguća zbog javnosti koja se bavi efemernim stvarima.

– Ovaj zakon je usvojen, a da niko iz opozicije nije rekao ništa, a kamoli da su izašli sa alternativnim rešenjem. Opozicija se bavi gondolom i REM-om, ali ne i temama koje su od značaja za život građana, zaključuje Karađinović.

Kontinuitet u legalizaciji korupcije u zdravstvu vidi i Miroslav Petrović, direktor udruženja „Pravo na zdravlje“ koje se bavi pravima pacijenata.

– Neko ima nameru da se obračuna sa zdravstvom i ova mera meni govori da se definitivno ide na uništenje javnog sektora, kaže Petrović. On podvlači da će ovim zakonom poklon u očima pacijenata postati obaveza, što urušava njihovo pravo na zdravstvenu zaštitu.

U odgovoru drugim medijima, Ministarstvo zdravlja je isticalo da je ovo rešenje uneto u zakon na preporuku Agencije za borbu protiv korupcije. Danas je u toku jučerašnjeg dana pisao ministarstvu tražeći da nam dostave tu preporuku, ali do zaključenja ovog broja nismo dobili odgovor.

Radovanović: Pokloni su sporedni problem

Zoran Radovanović, penzionisani profesor epidemiologije i predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, za Danas ističe da u zdravstvu postoje mnogo veći problemi od poklona i najpre navodi sukob interesa. „Zakonom je dozvoljeno da lekar pre podne radi u državnoj ustanovi, a popodne u privatnoj. I onda on, ili zabušava prepodne i prebacuje pacijente u svoju privatnu praksu, ili je uveče isuviše umoran da bi mogao da se posveti pacijentima“, navodi Radovanović. Drugi problem po njegovom mišljenju je odsustvo kontrole kvaliteta pružene usluge. „Privatni sektor je siva zona zdravstva i ništa se tim povodom ne čini“, kaže Radovanović.

Povezani tekstovi