Od ove školske godine dualno stručno obrazovanje počinje da se sprovodi u skladu sa Zakonom o dualnom obrazovanju što podrazumeva nova pravila ponašanja za sve učesnike.
Šta to konkretno znači, odnosno kakva prava, obaveze i odgovornost nameće zakonodavni okvir, u razgovoru za Danas otkriva Mirjana Kovačević, rukovodilac Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike Privredne komore Srbije.
– Zakon obavezuje poslodavce uključene u dualno obrazovanje da imaju obučene instruktore, koji će direktno raditi sa učenicima. Instruktor može da bude zaposlen u kompaniji, ili da samostalno obavlja delatnost. Od njega se očekuje da poseduje radno iskustvo od najmanje tri godine u odgovarajućem zanimanju, ili grupi zanimanja za koja se učenik školuje i da ima njamanje isti nivo obrazovanja za odgovarajući obrazovni profil za koji se učenik školuje.
Instruktor prolazi obuku koju organizuje PKS, a koja se u najvećoj meri odnosi na sticanje pedagoško psiholoških i metodičko didaktičkih veština za rad sa učenicima. Licenca važi na lično ime instruktora i nema ograničan rok trajanja. Privredna komora proverava da li kompanije ispunjavaju uslove za izvođenje učenja kroz rad propisane Zakonom i pratećim pravilnicima. Proverom tih uslova baviće se i Komisija za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izvođenje učenja kroz rad kod poslodavca čiji će članovi periodično posećivati kompanije i davati mišljenje u vezi sa zahtevima koji se tiču prostora, opreme, obučenesti instruktora…
Usvojen je i Pravilnik o organizaciji, sastavu i načinu rada Komisije koji je objavljen u Službenom glasniku RS broj 46, od 15. juna 2018 – objašnjava Mirjana Kovačević i dodaje da će od septembra 2019. u rad biti pušten veb portal koji će, osim što ima informativni karakter, biti i radna platforma na kojoj će kompanije moći da podnose zahteve za obukama instruktora, za akreditacijom, izjave o namerama…
Sagovornica Danasa podseća da se od prošle godine kompanije u dualno obrazovanje uključuju kroz proces planiranja upisa u srednje škole, a aktivnosti u vezi s tim započinju u novembru za narednu školsku godinu. Tada poslodavci potpisuju Izjavu o nameri – dokument kojim definišu potrebu za određenim obrazovnim profilom, odnosno potrebnim kadrom u svojim kompanijama, kao i broju učenika kojima mogu da obezbede učenje kroz rad. Izjava o nameri predstavlja osnov za donošenje odluke koji će obrazovni profili, kao i broj učenika, biti odobreni školama u precizno utvrđenim opštinama/gradovima. Izjava o namerama podnosi se Privrednoj komori Srbije.
Uz opasku da je dualni model stručnog obrazovanja u Srbiji uveden na inicijativu privrednika, jer je prepoznat kao način za obezbeđivanje funkcionalnog znanja i razvoj veština mladih tokom školovanja, Mirjana Kovačević ističe da su iskustva kompanija izuzetno pozitivna i u tom kontekstu navodi podatak da se više od 60 odsto učenika obuhvaćenih dualnim obrazovanjem zaposlilo u kompanijama u kojima su bili na praksi.
Naglašava, takođe, da zahvaljući dualnom obrazovanju poslodavci mogu da vrše selekciju kadrova koje će zaposliti, ali i onih u čije će dalje obrazovanje ulagati, „što znači da će dualno obrazovanje značajano unaprediti kvalitet kadrova“. Treba, takođe, naglasiti da se profili za dualno obrazovanje utvrđuju u skladu sa potrebama privrednika, kao i njihovim kapacitetima da omoguće učenje kroz rad. U ovom trenutku aktuelne su inicijative privrednika iz tekstilne industrije da se pripreme profili modelar odeće i tekstilni tehničar, dok iz hemijske industrije stižu zahtevi za profilima relevantnim za proizvodnju i preradu plastike.
Zanimljivo je da je PKS uspostavila dobru saradnju sa Privrednom komorom Austrije koja podržava modernizaciju ne samo postojećih obrazovnih profila, već i razvoj novih kakav je, recimo, e-trgovac. Finansijsku podršku realizaciji te saradnje daje Austrijska razvojna agencija (ADA) kroz projekat „Razvoj dualnog obrazovanja u Srbiji“. Na pitanje koliko su iskustva PK Austrije u oblasti digitalizacije privrede i dualnog obrazovanja, primenjiva u našoj praksi sagovornica Danasa kaže da su u Austriji već započete aktivnosti na digitalizaciji dualnih obrazovnih profila, kao i da će ta iskustva biti primenjena u Srbiji.
– Za sada su razvijena dva nova profila: e-trgovac i dizajner veb aplikacije (koder), ali se akcenat stavlja na razvoj novih kompetencija od značaja za digitalizaciju poput novih metoda rada u građevinarstvu usled digitalizacije oblasti merenja i kontrole. Reč je o tzv. kompetencijama budućnosti, koje zahtevaju bazična znanja iz programiranja, zaštite podataka, rada sa i u okviru različitih aplikacija, ali i uključivanje socijalnih kompetencija, kao što su nove komunikacione veštine, saradnja, kritičko razmišljanje, kreativnost, inovativnost (veštine 21. veka). U planu je i uspostavljanje virtuelne platforme za učenje, koja će mladima omogućiti da budu u toku sa mogućnostima i načinima sticanja i razvoja digitalnih veština – zaključuje Mirjana Kovačević.
Obaveze i prava poslodavaca
Dosta polemike u javnosti izaziva minimalni iznos naknade koju bi poslodavac trebalo da isplaćuje učenicima koji se obrazuju kroz rad.
– Kompanije su u obavezi da učenicima plaćaju troškove toplog obroka, kao i prevoza, zatim osiguranje za slučaj povrede na radu, kao i minimalnu novčanu naknadu koja iznosi 70 odsto minimalne cene rada po satu. S druge strane, poslodavci koji učestvuju u realizaciji dualnog obrazovanja oslobođeni su plaćanja poreza na dohodak građana (po stopi od 20 odsto), ali nisu oslobođeni obaveza plaćanja doprinosa za slučaj povrede na radu (po stopi do četiri odsto) i profesionalne bolesti (po stopi od dva odsto), za učenike i studente koji se nalaze na profesionalnoj praksi, ili praktičnoj nastavi – objašnjava sagovornica Danasa.
Na praktičnoj nastavi više od 6.000 učenika
Dualnim obrazovanjem do sada su bila obuhvaćena 33 obrazovna profila, za koje se u 80 škola (u 52 grada/opština) i oko 600 kompanija, školuje oko 4.500 učenika. Procenjuje se da će od septembra 2019. godine, 6.290 učenika (3.500 starih i 2.790 novih) pohađati teorijsku nastavu u jednoj od 72 škole, dok će se praktični deo nastave za jedan od 36 dualnih profila obavljati u 880 kompanija (600 starih i 280 novih). Reč je o društveno odgovornim kompanijama, koje beleže dobre poslovne rezultate i raspolažu savremenom opremom za proizvodnju i pružanje usluga, što kvalitet obrazovanja podiže na visok nivo – ističe Mirjana Kovačević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
