Dva veka fasadne državnosti 1Foto: Novi optimizam

„Srbiju ne možemo jasno da definišemo kao državu i na delu je, zapravo, stanje bezdržavlja, koje traje skoro 20 godina“, naglasila je sociološkinja Vesna Pešić. Ona je podsetila da je Zoran Đinđić u studiji „Jugoslavija kao nedovršena država“ smatrao da je to bila nedovršena, fasadna država iza koje je stajala partija, jedna ideologija, a ne vladavina zakona i institucija.

Prema njenim rečima, posle raspada te zemlje, umesto ideologeme partija-država, imali smo ideologemu tribalnog nacionalizma. Taj period, kako je navela, dovodi do stanja nepostojanja državnosti i do toga da se ne znaju granice države Srbije. Rat je zbog toga izazvan, Srbija je rekla da ne priznaje republičke granice, da su njene granice mnogo veće, da treba praviti novu Srbiju koja će okupiti sve Srbe okupiti pod jednu kapu. To je dovelo do toga da ni današnja Srbija ne zna svoje granice.

„Država, po definiciji, koja ne zna svoje granice, ne zna koja je njena teritorija, koje je njeno stanovništvo, to je stanje nedovršene države. Sadašnja vlast nasledila je to stanje, ali uvodi i jedan novi način rasturanja državnosti, to je neformalna državnost, gde više nemamo ni ideologiju komunizma, ni ideologiju nacionalizma. Iza te nezavršene države i teritorijalnih pitanja uspostavlja neformalne odnose koje bi mogli da nazovemo stanje državnosti mafijaške države, koje se zasniva na nekoj vrsti ličnih, porodičnih, grupnih, kumovskih, mafijaških odnosa. Iza te nedržavnosti vlast formira klanovsku državu, koja ima apsolutnu personalizaciju, nikakve institucije više ne postoje“, navela je Pešić.

Srbija je primer „nedržavno organizovanog poretka“, smatra advokat Slobodan Beljanski. Navodeći karakteristike takvog poretka, on je rekao da je politika prodrla u sve pore života i dominira nad pravom.

„Izvršna vlast dominira nad ustanovama kojima je ustavom garantovana nezavisnost i samostalnost. Pobeda na izborima se odavno oseća i prima kao kupovina licence za nekažnjeno kršenje zakona. Prisutno je promovisanje pripadnika plebejskih autsajdera u državnu elitu i to autsajdera koji su oličenje neukosti i nevaspitanja što ujedno vodi društvu kome je netolerancija jedan od primarnih oblika komunikacije. Nesumnjiva je kriza parlamentarne demokratije i manifestacija autoritarnog režima. Tu je i premeštanje političke borbe na teren moralne ili krivičnopravne deskripcije kroz propagandu medija koji su kupljeni ili ucenjeni. Zatim, postoji sveobuhvatna politička i materijalna korupcija, pad obrazovanja, potcenjivanje znanja, zatiranje racionalnosti i dramatično snižavanje rasudne moći. Sve to dovodi do osećaja nesigurnosti građana i strepnje, nezadovoljstva i neizvesnosti. Moram tome dodati i neprimereno prisustvo i potenciranje uloge klera i crkve u sekularnoj državi. I ono što najviše zabrinjava, uprkos svim ovim odlikama, postoji upadljiva pasivnost građana“, upozorava Beljanski.

Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić ističe da institucije ne rade svoj posao, navodi da nemamo tužilaštvo i sudove u punom smislu, a slično je i kada se pogleda Skupština, mediji… Nemamo nijedan element države koji bi bio definisan.

Kontinuitet bezdržavnosti je mnogo duži na ovim prostorima, kaže Majić i dodaje da pribegavamo romantizovanju prošlosti, zaboravljamo da smo izašli iz jednog velikog eksperimenta – socijalizma i nastavljamo taj kontinuitet eksperimentisanja i igranja sa državnošću.

„To što nemamo dovršenu državu, ne znači da nismo sve bliže jednom dovršenom društvu. U jednom paralelnom univerzumu, imamo društvo koje je uspostavilo svoje sudove, tužilaštva, izvršne organe koji govore ko je kriv, a ko nije, svoje medije, svoj način izbora i to funkcioniše. Ako pogledate koliki broj klijenata je zadovoljan takvim stanjem, videćete da bi bilo opasno verovati da se nestankom ideje bilo kakve države, približavamo nestanku takvog modela“, smatra Majić.

Politikolog Radivoje Jovović kaže da se naše društvo nikada nije dogovorilo da li želimo i kakvu demokratiju, kakva ljudska i građanska prava, kakav ćemo stav zauzeti prema antifašističkim vrednostima. Podsetivši na Đinđićevu misao da je „način na koji neka politička zajednica raspolaže svojom prošlošću, određenje forme njenog identiteta“. Jovović ocenjuje da „živimo u društvu gde formalno pravni normativni akti stvaraju snažnu podlogu nesekularnim, nacionalističkim, fašističkim, autoritarnim tendencijama čija je posledica rehabilitacija etničkog čišćenja“.

Pravnica i kolumnistkinja „Peščanika“ Sofija Mandić ukazala je na glorifikaciju Sretenjskog ustava, koji se ocenjuje „kao najbolji u Evropi“, iako je trajao svega 55 dana i zapravo nije ni bio na snazi. Navodeći odredbe tog ustava, ona je ukazala da mi već dva veka govorimo o istim stvarima.

Pisac Saša Ilić podsetio je da je Nenad Dimitrijević u predgovoru Đinđićeve knjige ukazao je da u Srbiji postoji kultura ćutanja nad prošlošću i nad zločinima koji su izvršeni u ime srpske nacije. On je ocenio da je to glavni problem i dodao da su Miloševićeve elite istrajavale u negiranju stvarnosti iz 90-ih godina kroz razne institucije, projekte i medije, pri čemu se diskredituje svako ko drugačije misli.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.