Foto: EPA/JEAN-CHRISTOPHE BOTTAdvokati koje je angažovao Centar za ljudska prava Niš, koji od pre dve godine pruža besplatnu pravnu pomoć i pravno zastupanje za žrtve torture, vode šest sudskih postupaka zbog tog dela, od kojih su dva stigla do Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu nakon što su prošla proceduru pred domaćim pravosuđem, saopštio je advokat Stevan Arambašić.
Na konferenciji za novinare niškog Centra za ljudska prava, održanoj krajem sedmice, Arambašić je kazao da se od šest sudskih postupaka dva postupka vode pred Osnovnim javnim tužilštvom (OJT) u Novom Sadu i Kruševcu, a da su krivične prijave podnete i OJT u Beogradu i Nišu. Postupci se vode po tužbama građana zbog prekomerne upotrebe sile prilikom policijskog hapšenja, a u jednom slučaju zbog upotrebe takve sile u „jednoj ustanovi koja je u sistemu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija“. Centru se do sada javilo više od 30 potencijalnih žrtava torture u državnim organima, odnosno ustanovama sa ograničenom slobodom kretanja.
Arambašić je precizirao da se pred domaćim sudovima vode dva “vrlo interesantna predmeta”- prekomerna upotreba sile nad osuđenikom i nanošenje višestrukih povreda osobi nakon što je privedena u policijsku stanicu.
– Vrlo je indikativno kada dodjete u situaciju da dokazujete da je neko bio izložen turturi u prostoru koji mora biti pokriven video nadzorom, ali baš toga dana ili tog trenutka video nadzor nije radio. U ta dva predmeta smo se suočili i sa problemima da medicinska dokumentacija nije kompletna jer je nisu pratile fotografije, a one takođe nisu bile napravljene zato što foto-aparat u zdravstvenim ustanovama tada “nije radio“- rekao je Arambašić.
On i advokat Miroslav Stanojević su upozorili da polovina o ukupnog broja prijavljenih slučajeva potencijalne torture nije mogla da bude procesuirana, jer u domaćem zakonodavstvu krivično delo zlostavljanje i mučenje, kako je definisana tortura, zastareva za deset godina, iako Konvencija UN protiv torture i drugih surovih, nečovečnih i ponižavajućih postupaka i kažnjavanja, čiji je Srbija potpisnik, ne poznaje zastarelost.
Oni su još kazali da su podneli i četiri pritužbe na rad javnih tužalaca, odnosno dve pritužbe na rad OJT i dve na rad Viših tužilaštva. U sva četiri slučaja tužilaštva nisu tretirala medicinsku dokumentaciju koja je priložena uz krivičnu prijavu na adekvatan način ili je uopšte nisu tretirali. Za tri podnete pritužbe nadredjeni tužioci doneli su odluku da su nadležna tužilaštva pravilno procenila da ne treba da ostvare uvid u podnetu medicinsku dokumentaciju, tako da “nije došlo do povrede prava oštećenih”.
U zatvorima je sada češća tortura osuđenika prema drugim osuđenicima- a ne čuvara prema osuđenicima, što je jako teško dokazivo i zbog čega se veoma retko podnosi krivična prijava. Pretpostavlja se da u psihijatrijskim ustanovama i staračkim domovima ima žrtava torture koje zbog nemoći i drugih okolnosti to ne mogu da prijave, zbog čega je potrebno da se na takve ustanove obrati “mnogo više pažnje”.
Direktorka Centra za ljudska prava Niš Lidija Vučković podsetila je da projekat „Sveobuhvatna akcija protiv torture“ traje još godinu dana i pozvala gradjane koji smatraju da su bili žrtva torture ili nečovečnog postupanja da se jave Centru za pomoć. Poziv važi za gradjane sa čitavog područja Srbije.
Za torturu zaprečena kazna zatvora i do deset godina
Prema Krivičnom zakoniku Srbije, za krivično delo zlostavljanje i mučenje predviđena je kazna zatvora do jedne godine. Ukoliko se primenom sile, pretnje, ili na drugi nedozvoljeni način drugome nanese veliki bol ili teške patnje s ciljem da od njega ili od trećeg lica dobije priznanje, iskaz ili drugo obaveštenje ili da se on ili neko treće lice zastraši, nezakonito kazni ili diskriminiše predviđena je kazna zatvora do pet godina. Ukoliko u ova dva slučaja delo učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom do tri godine, odnosno do deset godina.
Na koju adresu građani mogu da prijave torturu?
Centar za ljudska prava Niš je pozvao potencijalne žrtve torture i nečovečnog postupanja da se radi dobijanja pravne pomoći i zastupanja pred sudovima jave na telefon Centra 018 524 332 , ili pošalju pismo na e-mail adresu: ni_centŽeunet.rs, odnosno poštom na adresu : Niš 18.000, Centar za ljudska prava Niš, Ulica cara Dušana broj 54, Poslovni centar „Dušanov Bazar“ Kupola, lokal 202.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
